Црњански, Милош - Сеобе 2
Често су те сироте жене, као да су криве, видевши шта Бог са њима ради, плакале, и покушавале да сакрију своју ругобу. Посматрале су уплашено своје мужеве, својим, крупним, црним, очима, које су
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ту ти се онда нас двије загрлимо, пољубимо, заплачемо, па у кућу. Читаву смо ноћ приповиједале и плакале, а зором одемо на гробље, па се и ту, код нашег Дане, сите наплачемо. — О, бако, бако. — Јест, богами, душо.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И изиђе с девојкама у другу собу. Мој отац прихвати: Кумитске чете водија; Многе су мајке плакале! Томча, погнут, на изненађење свију, упаде и продужи, више као за себе: Највише мајку Јована! Закла ју сина јединца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Изиђе ми слика негова док је био жив, и споји се са представом леша. Он је... Софији грунуше сузе. Плакале су и моја мајка и сестра. Паде ми изненада на памет да би оне исто овако плакале да се и мени нешто десило.
Он је... Софији грунуше сузе. Плакале су и моја мајка и сестра. Паде ми изненада на памет да би оне исто овако плакале да се и мени нешто десило. Чисто се тргох од те помисли И нагло се дигох, те приђох прозору.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ниједна није била срећна. Ниједна да је полазила за драго. Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе... Али која вајда!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Плакаћете опет кад се састанете, онако исто као што сте плакале при растанку пре три године. Замисли, мила моја, јуримо возом. Ручамо у вагон-ресторану кроз Швајцарску.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Неки људи набраше обрве, да ли због учитељевих речи, или због поповске офанзиве. Жене су плакале. Почеше да јецају нека деца, а Мија се гушио од плача. Господин-Васа кашље. Он и Мимић ухватили су се сада испод руке.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ме да сад већ морам бити озбиљан и мислити на своју будућност; мајка ме је благословила, а тетке су потресене плакале, саучествујући ваљда у мучеништву које ми предстоји.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Само знам да сам једнако с обоје мрео. 22 И кад би љубице мале Бол мога срца знале, Са мном би плакале оне Да ране блаже ми боне. И кад би славуј у лугу Знао за моју тугу, Песме би запевô лепе, Што теше и срце крепе.