Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.
Благосиљаш ропство и тегобне узе, Срде ти је пуно небескога плама, И сишла са мном до патње и срама, И пролила си најсветије сузе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али промислите. Можда су ови моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама којим сте ме ви обасјали. Можете ли ми опростити?” Она не оте руке. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
39. У мени срце једва што је тукло, Красоту око не гледаше плама Вечерње небо штоно је обукло; Пред њиме бија светла нека тама, И тавнило је свет ми то одвукло, Баш цео свет, и
Паде јунак с коњем на земљицу, Ал' је веће силан на ногама, Два му ока ко два жива плама; Мач леваком шчепа Радивоје, Па загледа то момчади двоје, Шкрипну зуби, крену мача бритка, Пресече и ко два прута
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Свет му се руга! — Громове беса суседу првом о главу врља, у пламен и сам очајно срља, — плам до небеса! — Нестаде плама. Самртна тама; Само у руци пијаног Шваба палило гори боја и граба, просвета срама.
ој, звезде, пољупцем његовим ужежене јој очице! Ој ноћи! ој звезде! ој месече! та јесте л' ви тек сан што вас из плама жешћег свог успаван снива дан? Бар љубав моја така је: — ох, ал' сте јој прикладни!
је бог у лицу човека, гледачи су му цели бели свет, ненагледану гледећ појаву де човечији сагорева лик од унутарњег плама божјега, па истим пламом, којим сагоре, у живот опет васкрсава нов оживљујући гледалачки свет.
душа сужнога дива, паљена славом сјајних победа, топљена жаром жељних погледа огњеног ока Делилинога, тако се срце од плама жива у смртну студен тамнице скрива, слепилом жарки поглед окива, те — песник бива. Самсон је певô.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Из дринске магле јабуке ми сину, те бојом лечим пусту раздаљину, куд, лепи Боже, печал лучем плама, у ланен-платно увијена чаша, врх које круним ромор Оченаша. Запламсај, смреко, модпим бобицама.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен, крај топла плама, Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи и густа царује тама. У том се куцање зачу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Био је, напросто, онај библијски пламтећи грм, несвестан свога плама. Овога пута, Караџић је једва дочекао крај певању. У хитњи је захвалио Вишњићу, у хитњи га је пољубио.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Само, - у тмини, полумраку ледном Види се негде слаби зрачак плама у тихој вили. У прозору једном, Кроз вреже ружа, и за завесама, То гори светлост.
Ј. Дучић XЦИВ ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора Младо, крупно сунце пржи, пуно плама, И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетнога мора.
В. Илић ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осем крчмара старог, што згурен крај топлог плама Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи, и густа царује тама. У том се куцање зачу.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Кад волкани смрадљиво дихање у утробу распаљену врате, за њима се ужасне пропасти, пуне дима и плама, отворе. Сви брегови кипеће пучине брдима су честим засијати, но голијем, вида плачевнога; из њих бију стравични
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Па зар кога прати ваља Од божанског оног плама? Зар је љубав срам за кога? — Срам је тад’ и младост сама. Та зар љубав са науком Упоредо не сме стати?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ТРЕЋИ СЕРДАР: Дођи, да чујеш јеку планина! ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Да познаш децу наших крајина! ПРВИ СЕРДАР: Ал’ је од плама стидан вук! ДРУГИ СЕРДАР: А још га више мрзи пук! ТРЕЋИ СЕРДАР: Мамићемо га на стрв.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Пустош без искре светлости што плама Свуд око нас је, а нама се чини Истине зубља да гори у нама И да нас води небеској висини.
Лозама је нашим саломљена розга, У буктињи нашој нестало је плама: Херострати ми смо без факље, без храма. (1912) ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ Како опојно мирише липа И тихе ноћне сени
Ти си ми срце узела што плама Да пакосно се сладиш новом раном, данима душу варала би маном, Да тобом задња заврши се гама, Стара се прича
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Чело му је без облака, Мудро око пуно плама, Гледа децу црног мрака, Гледа чету пустињака У тим црним мантијама...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Само то. Рекла би да сам ја грозни немоћни старкеља у чијем телу одавно нема плама и чија се крв претворила у мутну сурутку.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1885. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла. У крчми никога нема, Осим крчмара старог, што згурен, крај топлог плама, Претура дебелу књигу. Напољу мртвило влада, И ситна кишица сили и густа царује тама. Утом се куцање зачу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Здраво, сунце јарко, Што ми даде плама, Трипут здраво биле, Ви тичице мале Лагани песама Које стеми дале! О ВИДОВУ ДНУ МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Сабљо
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
6 Прислони лице уз моје лице, и тада Сузе ће скупа се лити. И чврсто срце приљуби срцу, и тада два плама скупа ће бити.