Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И појмих као отет чарима, Шта значи страх мој међу стварима. Развије јутро као пламене, Хиљаду белих крила по мору, А светлом земљом проспе знамене, И речи свуд по белом мрамору.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
га штује; жалостан с њиме, с њиме је волан, са њега само здрав је и болан, њиме се пита, њиме се трује, од њега маче пламене кује!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
чудно сазнање: тело је ветар супротних струја, смутљива напаст, страствени смутак, живичаст понор с гујом расула, пламене чашке смућен тренутак; свирала то је, крта - без писка, паклена плима, шкољка од вриска. Мирисно пуцка жаруља рупа.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Буди светла и виђена, К'о и некад што си била Још у царска у времена. МУРАТОВО ТУЛБЕ У дољи Косова равног, у жару пламене битке, Где Мурат положи главу и паде од сабље бритке, Сад мир мртвачки влада.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Зажега сам ја пламене буре у предјеле ноћи и хаоса, те ми буде сунца и мирове од сна хладна и превјечитога. Тамо свјетлост ужасне
На хиљаде удвоји се виде по воздуху и по равнинама, без велике мјешаније масах. Копља, мачи и пламене стр'јеле ангелском су крвљу обојени; мањи, виши бесмртни војводе на огњеним лете колесницам, опојени војничком
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
хоће ону земљу ногама да улегну, преобрази се и крв му понова у лице појури: „А јао, вели, дико наша, узданице наша, пламене живи, прво чедо нашег ослобођења.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И сад, кад приђу моји дани стари, Дани велики, ал' мртви за мене, И твоје очи, и усне пламене — Једино што се крв моја зажари.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ветар би кадикад захујао, повијао би пламене, прожигао тела, ледио их својим хладним дахом, и успали се будили и дрхтали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чује се фијук куршума. Како ли је онима на објавници? Имам утисак као да су се неке адске силе, пламене, искежене, убиствене и страшне поставиле горе, спремне да зарију отровне канџе... Напољу је ноћ...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Не, речи њених Онако милозвучне изреке Истерале би стида пламене На окорело грубе образе. — КНЕЗ ЂУРЂЕ: А тебе где обранише Крвници ти?...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Као урма што се вечито зелени, Дај ми моћ да сишем језера дубока Испод врела песка. Моја душа плаче И пламене сузе теку ми из ока. Садашњост ми дајте, све бешње, све јаче Да собом сагорим. Даље прошли дани! Снаге!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Изненада из пламене кугле у дну неба, сјурио се огромни црни гавран и пао на витежево раме. Стрепим од тог злослутног знака.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Они се отимљу бурно и сву ноћ певају мени Кроз опустели сад. 1893. МУРАТОВО ТУЛБЕ У дољи Косова равног, у жару пламене битке, Где Мурат положи главу и паде од сабље бритке, Сад мир мртвачки влада.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да видимо: могу ли их или не могу испунити? — Танак и усправан као врбова грана стајао је младић и гледао у девојку. Пламене и жестоке су му биле очи, оштра и хитра реч. Људи су га с нежношћу посматрали. Златокоса се трже и задрхта.