Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља! Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом. Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ветар јурну у собу. Псето лаје љутито и изгубљено. ...Симка седи на ивици кревета и замишљено гледа у пламено и коцкасто око ниске пећи, и не чује то једино преровско псето ноћас кад је село задављено снегом, убијено помрачином
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беше тихо летње вече. Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина
гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Од силне јапе сушило се воће и трава, па се пламен и њих дохватао и цео се предео претварао у пламено море. Стока, пси, пиладија — управо све живо бежало је с дреком из попаљених села; арлукање паса разлегало се далеко
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Смјех на лицу и пријазан свега струка твога Нетљена је, до дна серца, пажит ока мога; Гледећи те, ја утапам у пламено море, К'о што трепте када сунце оолистава боре.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
САН У ПОДНЕ Топал сам ћув, пролећем ти подунем. Ђурђевска ноћ над пупољима тако, пупи ми пупила, мала. Пламено ми се извијаш у цвет. По коси ројем ти пале звезде, ил’ зраку сунца у витице оплела.
Топли сам ћув с пролећа кад подуне, Пупи ми пупила мала. Ђурђевска ноћ над пупољима тако, Пупи ми пупила мала. Пламено да се развијеш у цвет, Пупи ми пупила мала. Мирис да пјани, сагорева плам, Пупи ми пупила мала.
Ћипико, Иво - Пауци
Говори, а осјећа у себи да је већ прекасно, и осјећа да се потајна мисао појављује... и пламено чело и слијепе очи обухвата и док допире — сажиже . И не згража се, и лакше му је... —Је ли доста?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А кад румена зора озари високе горе, И даљни претвори исток у сиње, пламено море, У виду змајева, змија и грозних горгона, хала, Војска се са страшном виком к Бенари кретати стала.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
липа, славуј клицô јасно, Смејало се сунце радосно и ведро; Ти загрли мене и пољуби страсно, И притисну чврсто на пламено недро. Лишће пада, мукло гавран гракну лугом, Мрзовољно сунце У таму се зави; Ми рекосмо: ''Збогом!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и лице му просветљао да не може бити тафралији, те кад је преко мора проводио израиљски род, поставио си пред њим пламено горући стуб да им ноћом светли и напредује водећи их својим путем.