Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
120. О, целиве, мој целиве, Узаман ли дуг им беше! Та не згуби ватре живе, С тебе плами тек с' отеше — Ја је чујем де уздише: „Оће л' једном јоште више?“ 121. Куд се деше?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
водите и те калуђере старе, њезине верне, добре чуваре, а они други знаће већ сами како се греје на пожарних плами'. Само Варнаву сместите лепо, од њега први да видим пепô! Журите момци, нека се сија! и мени је зима!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гле, један висок као стабло срча, Бришући знојно лице што се плами, Под јабланове до ријеке стрча — Прилегну земљи и на душак сами Жеђ врелу смири; док сјајно, кô срма, Трепери