Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну. Ох срамоте што с' на Срба оте! Од срамоте пламом запламтио: „Пуштај, љубо, Вишњи те убио!“ Ал' ништ' за то и не хаје млада, Већ још чвршће вођице спопада.
“ Мома зачу, пламом плану, Али путник још не ману: „Ти, ох, ти, што небо мило Давно мени наменило, Да л' си близу ту дегоде?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
су му цели бели свет, ненагледану гледећ појаву де човечији сагорева лик од унутарњег плама божјега, па истим пламом, којим сагоре, у живот опет васкрсава нов оживљујући гледалачки свет. И рекох вам, у позоришту смо. А позориште?
оштро слуша, све жешћим гњевом аждају гуша; и бели ждрале кô да ухом стриже, из ноздрва му модар пламен лиже, жестоким пламом кандило пали што су га оци пред икону дали, кандило свето пламеном пали, да бога моли, да бога хвали!
жестока, стара; ал' она гуја, она подмукла, гуја немилости, што се ту увукла, излети испод буктива гаришта, опаљена пламом љуто пропишта, побеснила пуста гуја немилости, у грудма гризе срце, плућу, кости!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Та се суровост иначе никада није распознавала на липу овог Грка, које је увек изгледало осветљено меким унутарњим пламом.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Истргни се, искро божествена, из наручја мрачне владалице, подигни се на свијетла крила, распали се пламом бесмртности, скини мене са очих мојијех непрозрачну смртности завјесу, тупе моје отргни погледе од метежа овог
Бјеше света круна миродавца својим видом небо украсила, бјеху њеним пламом веселијем узиграла небесна свјетила и сребрне струје бесмртија.
Цар тартара и његова војска попадаше на поље сражења, поражени стријелом вишњега и њенијем пламом опаљени, облачени у вјечно црнило.
код мојега уклети престола - њу ће огањ божествене правде у дан судњи у једно тренуће сажећ својим свештенијем пламом.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
бола, ово срце мало, Док се није самом Богу додијало, Па нас двоје диже, састави нас ближе, Да огрије хладни свет Пламом нашег жара, Да покаже каква је Љубав била стара. ХХИХ Дај ми руку, да је видим...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Змијо, идоле!... Куда ме зане, куд ли поведе? Како ли ужди огањ паклени Што сажаљења сваку капљицу Са својим пламом жељно испије! СТАНИША: Ено месеца — Ко мусломанску помоћ затреба, Њему се мора смерно клањати: А ја је требам...