Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ако могу... — одговори ти збуњено. Ја планух. — Онда не долази! — И хтедох да се удаљим. — Не, не... доћи ћу. Хоћу!
— Та не љути се одмах. Ти се од неко време баш... — И застаде. Знао сам куда је циљала. То ме жацну, планух и скочих љутито. — Зар сам ја крив што смо ми сиротиња? Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.