Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... И он угледа небо облачно, тамно... И као паде плаха киша и она му ороси лице... И капи се слеваху у грло његово...
Црњански, Милош - Сеобе 2
То је, донекле, било тачно – та млада, плаха жена личила је на тицу, која је тек напустила шуму. Кад би играла, у Команди, зими, Енгелсхофен је имао обичај да каже
Она је била тако чврста, плаха, усправна жена, примамљивог стаса, да се чинило као да је прво, неко време, била неки млад мушкарац, па тек после
Приближујући се Будиму, Павла је пратила плаха, летња, киша, која је затим капала, дуго, са грања, са цвећа, са трава.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако га прехране шумски мрави семеном што се с биља просу, да му се у огањ нареди босу. Ако огањ плаха киша омете, значи, небо га гледа без љутње, јер је некада спасао дете из набујале воде мутне.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он носи црквено одело само када служи архијерејску службу, а то бива врло ретко. Јака, жива духа, плаха карактера, он живи слободно као световњак. У својим религиозним идејама он нимало није догматичан.
Његова љубав је »од овога света«, плаха, чулна, каткада сасвим плотска, што је вређало и бунило старе целомудрене и благонаравне списатеље.
С једне стране његова плаха и бунтовна природа, са друге стране живот који га је обмануо и сиротиња која га је стално притискивала, учинили су да
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ја чујем жамор ушима смиља: ни тајне споне потмулих сила, ни плаха вода, ни ватра жива не знају тајну мојих тамнила. Из срца Оца кроз срце Сина цвати ми, цвати Роѕа цаніна.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПРВА ЈЕЗА Деси се: да се зачудим, кад ме изненада растуже: кишица плаха, ил једна смеђа дечија глава у коју се загледам дуже.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Тури такве разговоре црне! Људи трпе, а жене наричу; нема посла у плаха главара! Ти нијеси саморана глава: Видиш ове пет стотин момчади, које чудо снаге и лакоће у њих данас овђе видијесмо?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И туда су, можда, источњачке паше На челима војске, к’о бујица плаха, На хатима бесним испод сјајне аше, Полазиле у бој у име Алаха. Ја о њима сањам.
ОБИЛИЋ Лепше грло у Милоша царско... Зачела га жудња неразумна, плаха Моћног освајача, и љубав што вара, Племенита жртва властелинке младе Са очима пуним звезданога праха, С душом
У мене је увек гледао све живље. Љубав му је била к’о природа плаха. Кад сам рекла: грли! грлио ме дивље, Да ме жудно, али и несвесно смрви.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дођу на ону воду, а то ударила плаха киша и мост однела, и они не могавши прећи преко воде, врате се натраг. Деда тумарајући којекуда по планини најпосле
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Анђел'ја млада, усамљена тада, К'о срна лака, к' кошута плаха, Силази мед' цвеће да за драгим тужи, Светине пуна и побожног јада.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Почеше већ да трепере од нестрпљења и ишчекивања. Одједном се из оних облика осу плаха летња киша, а преко облака се разапе дивно обојена дуга као какав засвођени мост који је спајао један врхунац планине
Одмах затим наш младић крену из пристаништа и пође журним кораком ка мети свога пута. Дан беше врућ, али је плаха ноћна киша освежила ваздух и спрала прашину са дугачког правог друма који је спајао Атену са њеним пристаништем, а са
француске револуције и о судбини свих оних личности са којима сам се упознао приликом своје прве посете њеном дому. Плаха киша таман је испрала блатњаве улице старог Париза на велику радост варошких врабаца; они се весело купају у барицама
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Изнад Рибарића, у једном стравичном ждрелу што га издубила плаха планинска река, високо изнад њена корита у кречњачкој литици биле некад огромне, неприступачне пећине.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
који себе не упозна БОЛ И СУНЦЕ И Сунце које подгреваш у новом Свету старе лажи о сељењу праха Наша је нада очајна и плаха Наш пакао поче песмом лабудовом.
О где су та места када ветар дува и пустош помера? Где звезда моја плаха? Нискости узалуд чезну песму! Читам на коленима предео који се отвара у бићу у камену празном где је скрита последња
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1917) XЛ СВЕШТЕНИЦИ Наша плаха младост не осећа бездну, За њу пут је греха беласање магле, Ка животу бола наша срца нагле И за страшћу туге једра
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
чудноват снио: Кô одоздо, од мирних поља вихор се ненадан диже, Страшно прашину узви и онда у село стиже, И ова бујица плаха, у мутном вртлогу своме, Понесе кметицу прво, и после пронесе с њоме Шубару општинског ћате, живине и људи много.
Сумња је паклена узе, Од бола, од стида, страха грунуше њезине сузе Као бујица плаха. Она се стидела јако, Зашто да презре мужа и брзо посрне тако? И ради кравара јадног?!...
Но муња кад плаха сену, Он стаде кô дирек право, јер своју сопствену жену Упази крај селског друма. Он смућен над њоме клече.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сашивени у свеске и повезани, они, одолеваху ватри и почађавише само по својим ивицама. Уз то паде кратка, но плаха киша па пригуши пожар.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Турска војска је кажу ове песме небројена. „Сви ми да се у со прометнемо, не би Турком ручка осолили“; „да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке“; „да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба
до коња, јунак до јунака, бојна копља као чарна гора, све барјаци као и облаци, а чадори као и сњегови; да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и момчету напред у столу старце учити и адет изнова им давати, бистроумљу мучати а замлаћену беседити, нити је пак плаха киша за вишу хвајду него ли која ситно ромиња; друго ништа, теке сноси земљу и заћупа усев те локве остају, лепу
Гаврил Та послушај ме девојко, док ти искажем по реду нашто сам теби послат а не буди тако плаха и жустра! Ево свој давнашњи договор сад хоће Бог да докона те то зактеде на видело свим изнети да потражи и помилује
посленику се за својом муком дертити, мотрећи на њиви голо стрњишта, празан клас; што је кротка киша изгојила, оно је плаха разнела и сабила, тако да жетиоци ни руковети не могу напунити, ни шта у сноп свезати, не имајући у том од Бога