Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Мало потом врати се лисица и упази жалосно позориште: кров која јоште врућа из гњизда тече, бедни лисичићи плачевне гласе дајy, а орао им ноктима утробу депе и кљуном им очи вади.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Поб'јеђене мојом круном сјајном, сакрише се у густе гомиле у просторе мртвијех безданах; тамо своје мртве и плачевне сатварају са смрћу фигуре по гнусноме њиховоме вкусу.
Вјерни небу тада легиони у окове тешке и плачевне све нас листом оковаше јако, на шар мрачни необдјелан неки нас бацише, да ланце носимо, ђе блаженства спомен
велика јата, дигнутијех над пучином главах; тамо мрске без броја ехидне из простране и жедне утробе дижу мукле и плачевне гласе; химере су тамо и дракони на велика стада разасути, са ужасом лете по пучини дуг природе страшни да испуне;
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
заборава, могу још и данас имати боје, и оправдања, и довољно снаге; могу зазвучати сетно-старински — без плачевне и отужне сентименталности у којој су се зачеле —, иако се све чешће, чини ми се (а што је такође разумљиво), јављају
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
- занесен у самоћи Сањао страсну, прву ноћ... Ал' време, време! Све то преста Кô слатки санак, слаби клик, „Плачевне“ страсти давно неста, А с њоме оде бледи лик!