Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
јоште брали смо шарено, На траву доле па смо после сели Под дрво какво које лади сено, И венце затим од њега смо плели; И проводећи време ту милено, Од уста пољуб пили смо ми врели: И опет мало рука нам је рад'ла, А уста су нам
Црњански, Милош - Лирика Итаке
о празнику Духова, на пример, сви смо ишли у цркву, која је била застрта травом и имала мирис покошених поља. Плели су се венци, клечећи, а ти венци стављали су се изнад врата, као неки знак завереника.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
растиња Кô ведре цуре Палестине, они Пили су пожар и небеса сиња, Секиром рили земљу што се рони, А тужном песмом плели венац снова.
Синови Моћи костима су крили Дедовском крвљу поља покопана. И охоло су стег живота вили, - А увек тужне, тужне плели звуке И часно мрели у Беди и Сили.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
празна«, јер »би биле и бачви празне« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 84); у Горњем и Доњем Ораховцу раније су се венци за венчање плели од в. л.