Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
“ Пре поделе плена један је део остављан за удовице (којих има увек много у овој земљи сталних ратова) и за најсиромашније.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Е је така плена задобио, Скаче, уче, врти се и креће, Али учас ево лоше среће: Преко јера некаквог посрну, Паде нице о земљицу
Ал' ко је, пусти? Он чека, ал' кога? — Зацело ајдук чека плена свога, Па чуо да ће сада туда проћи, И то га нагна овамо по ноћи, Па још се љути што га нема веће, Зато се, клети,
Милета је отишао зором, Да лов лови оном чарном гором, Ема што ће, мора штогод тући, Мора дома кака плена вући: Кад не иду чете на Турчина, А он тражи зверке по планина, Кад не сече Ибре и Мемеде, А он бије вуке и
то је грдна мука!... Већ дан други, а плена никака, Грдна мука то је за јунака. Та гњеви се не мож' бити горе, Мисли гњевне још га веће море...
“ Сви се Турци маом обазреше, Па на ону страну полетеше. „Сложно, Турци, глете у менена, Нико нама не уграби плена!“ Селим крабри Турадију младу, Па на дочек тура у параду.
Упадоше Срби под чадоре, Та ко б' јако гонио злотворе! Така дивна плена свакојака Још не било нигде за јунака: Онде руо, ту стоји оруже, Ту вишеци, ох премили друже, Та џебана, та пуста
то пусто знамење, Ох, ћилими, ох, сјајно оруже, Ао руо, мој премили друже, И у злату две до три робиње, Дивна плена за дивне Србиње.
Ко је жељан да што задобије, Он се, брате, по околу вије Или тражи по ограшју плена И преврће мртва и рањена; Али ко је срдашца жешћега, За Турцима јуначки се слегâ, Не зна шта је ни глад нити жеца,
посече неког Тахир-бега И Јусуфа што беше до њега; Кад се Јусуф с љубом растављао, Затекô се љуби, обећао Дивна плена од пуста Србиња, Дивна плена, танани робиња...
Јусуфа што беше до њега; Кад се Јусуф с љубом растављао, Затекô се љуби, обећао Дивна плена од пуста Србиња, Дивна плена, танани робиња... Ох, тешко је српско добит робље, Српска земља Турцима је гробље: Каж', Јусуфе, ако није тако?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Једна врста, на пример, има огромну главу испод које се налази пространа кеса као у пеликана, за смештање уловљеног плена, док јој је тело јако издужено и врло танко.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но птице лешинари налазе обилног плена, јер на исушеном тлу лежи безброј стоке, поцркале од глади или жеђи. „Поплаве Нила не долазе сваке године тачно у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сестра ми се продала, а мајци су ми посекли седе косе. И ја у овом мутном мору блуда и кала, не тражим плена. Ох, ја сам жељан зрака! И млека! И беле јутарње росе! Ја сам се смејао у крви до колена и нисам питао зашто?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Излећеше вила јата. Отворена сва је тајна: Чаролија силом бају, Удесиле грла бајна, Плена песме извијају Красне виле златокосе.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
храбар стаде са неколицином, С маленим бројем, али с лавови, Све гора ових снажни синови — И осим турског робља, плена, богатства, Трин’ест је рана донô са собом, Све турског ножа бесни трагови... Па још ме питаш: „Је л’ заслужио?...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када су Александру Великом војсковође његове донеле један скупоцен ковчежић, најдрагоценији предмет целог персиског плена, питао их је он, која би ствар била најдостојнија да се у њему чува.
Јер на вече тога дана, када сам се повукао у своју собу, мој спри се вратио из лова, али без плена, са испруженим језиком. Ја сам се стидео, очајавао, беснео.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Мостови, мостови, за вас колико је ломљено стена, И колико грбача свијено, и колико исплакано плена; На сводове мостови, колико вам жудим, и колико узбуђен И толико сам узбуђен! Драгано моје младости...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те кад се пак Јевреји од сиријскога плена враћаху натраг у своју ту земљу, врло мрзаху на њих, јер тек како полутани вером бијаху и ни јести уједно шњима Јудеји