Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Иштем, просим свуд забави, Да ми серце заборави Ону која ме пленила, Ал' све всује, не да љубве сила. Што је више смећем с ума, То ми више дође с пута, Све се лако заборави, Љубов себи