Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
127 Старац, јаре и три пандура Старац купи на пазару јаре, напрти га сећ на плећа, и понесе га дома за празник. Виде га три пандура, и договоре се да му га како излажу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Боље стегни! Маринко притеже. — Душмански! — цикну Станко. Маринко удари коленом Крушку међу плећке. Плећа улегоше, а прса одскочише... Појас утону у мишице. Крушка беше модар као чивит. — Тако!... А сад, газда-Ивана.
И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! — Јест. Јунака треба...
Јеси рањен? — Јесам. Али грмљавина из пушака осу. Нису могли чути један другог. Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... — Где је глава? — продера се он.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа. Ми се склонисмо, а као да нас пушка посред срца удари. Она корачи једанпут, па паде на кољена.
Африка
Тамне птице, огромне као орлови, толико су смеле да црнкињама из корпи са плећа односе храну. Остатак града и обала удесно сасвим без карактера.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Прелетао је погледом, и нехотице, низ њена леђа. Низ њену косу боје кестена, низ њена плећа разголићена, према обичају оног времена. Кад се она осврте, виде како га и она гледа и како се смеши.
Као да су та колена, тај пас, та плећа, прво, хтела да буду у неког лепог играча и витког младића, па су тек после постала нежна и лака, као у младих жена.
Кад би играла, груди би јој се тресле у корзету, а имале су, као и њена гола плећа, боју бресака, са ситним, свиленим, златним, власима, на кожи. Стално је уздисала.
Виде њена широка плећа и чу како пири ватру и у пепео дува. Имала је дах као да је олуја. Павле никад није ослушнуо толику снагу дисања.
Павле је морао да јој огрће, и скида, мараме са плећа, да јој седи, крај ногу, док одмотава клупче, да трпи, кад му обгрли врат, прилазећи му са леђа, и покривши му очи
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер много пута бивши посрамљен од њега, и одбијен дајући плећа заједно са иноплеменицима који. бејаху с њим, са стидом се кући враћаху, и страхом обузети у теснацима путеве за собом
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешко
— Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо? Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. — Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? Љуби се с њим, стари су знанци.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Често буђење што га обухвата, пролази као неко љуљање у тој помрчини, која му продире под плећа и ребра најежена од хладноће.
Најрадије трговаше на води. Желео је да свуда прође лађама, непомичан и замишљен. За неколико година, плећа му се погурише и прсти му постадоше дрхтави. Сањаше је, у мукама, скоро сваку ноћ. Виде је у сваком мраку, ма где био.
Све чешће додириваше јој руке, косу, плећа, па и пас. Све чешће се приближаваше да удахне дах из њених чипака под грлом, или да јој се нађе, крај толиких
Бацивши се на плећа, пусти да јој сузе роне низ образе и ражалости се све више. Није чула безбројне животињске гласове, у блату, око куће,
Видео је њене високе, свилене потпетице и чарапе, извезене златним цвећем, њена плећа и њена зрела колена чак, боје бресака, кад јој је помагао при јахању, али је говорио сам себи да све то није као у
Била је потпуна тишина. Осећао је како му влага пробија до прстију, у тешким чизмама за јахање. Једним покретом плећа, уморним, али врло пријатним, збаци огртач, који му постаде тежак и осети како је још хладно.
У страховитој борби својих плећа, против стезања омче, беше сав набрекао, тако да му се доња вилица, својим огромним, жутим зубима била зарила у горњи
Међу високим зидовима видела се узана и плава површина неба, непроменљива и чиста. Аранђел Исакович беше погнуо плећа, још више, од умора, после дуге вожње, и осетио да, у ствари, од овог његовог сусрета са патријархом зависи њен живот,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Устао је и натоварио своје пруће на плећа, одбио да узме новац који су му нудили, није узео ништа друго до неколико цигара и тада се окренуо професору, рекавши:
Имаш ли још фазана? — Погледаћу — одговори келнер мукло. Наклонио се и отишао. Гледала му је у плећа док је корачао према кухињи: има штркљасте лопатице, као у каквог неухрањеног младића.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А да коме ћу? Лани си ми добро погодио све! Кнез одсијече с плећа већи дио меса, па га стави у опћу здјелу, па стаде најлак откидати ситне залогаје и стаде питати домаћина: — Овај је
— Не разумијеш шта ме питаш! — одговори ускок. — Е сад ћеш разумјети! Кнез добро оструга ножићем лопатицу од плећа; прегледа је озбиљнијем изразом са свију страна; премјери је прегнутијем палцем у дужину; диже је навише, налијево,
— Вјерујете ли ви у та погађања? — запита Јанко Крцуна. — Вјерујемо кад погоде! Онда се свак сјети плећа и погађача, а ако се ништа не обистини, онда их се нико и не спомиње!... Женске запјеваше.
Милићевић, Вук - Беспуће
тијела, њезине покрете, упијајући у очи њезину слику, као да је сада гледа по први пут, не скидајући погледа с њезиних плећа на која коса баца сјенку.
над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са плећа која се провиде.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
у њи турске трупетине, Али ево ни српска ледина Не привата српска душманина: Онде рука, онде вири нога, Онде комад плећа душманскога. Боже, Боже, до неба ти фала!
уједанпут чуда: Дође човек један однекуда Па како се довати ливаде, Травурине нестајати стаде, Он имаше нешто иза плећа, Гледну боље, кад ал' бреме цвећа, Како дође а он га доити, Па цветиће око себе ити, Амо до три, тамо четир
Српче јадно подобно ће бити Да душману бритку сабљу сити, Неће бити соколова ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће само
Одма се, мили, знаде чи си. Умилна ћут ми дира груди, Одавнашње се онде буди. Широка твоја снажна плећа, За отечество каква срећа! Ти оћеш њему ото бити, У врагу као и ја рити.
а отада Зачеше се лоши данци: Ох, та гледни, глени јада, Већ се врћу Србијанци, А јуначка она срећа Обрнула нама плећа! 28. Заман гину Варадинци, Заман, заман Банаћани, Заман они красни синци Соколови Кикинђани!
На Ускрс, после 11 ноћи певао. РАНЕ ИИ Ево нема прамалећа Са својими краси, Ево лето даде плећа Са злаћани класи. Виновни су већ обрани Ево свуда брези, Ево зиме да сарани Све са своји снези.
“ Ово рече, те пушку спопаде, Под пазуо рану ми зададе, И зрно ми на плећа излете, Ал' ми срцу не учини штете; Врела крвца из ране покуља, Ја на седлу малко се заљуља.
А каки је, моја мила мајко, Каква плећа, а какова брка, Каква ока и погледа мрка, — Та нашто му пушка и пашњача, Нашто паше убојита мача?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сава само покорно пови плећа и увуче главу међу рамена. — Ожежи, брате, колико боље можеш, посветила ти се драга рука!
Тамо се врти, смијуцка и весело крекеће онај женски врагодер, Драгиња Кечина. — Ајме мени, зар натоварих на плећа већ шездегодина! Куку, јадни Раде, шта се ово зби с тобом! С јауком, сручи се дјед на свога госта.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Трчим, јурим, а не видим ништа сем витког јој и облог стаса, развијених плећа, свилених шалвара и расплетене, дуге јој косе. Стигох је.
— Ево на. Уби ти мене... Ти ме уби! — Грцао је старац, а руке му, плећа, глава, цело тело дрхтало је. Стојан, на све готов, спреман, само не на то — његову, очеву молбу, тргао се
Помера се с места, откопчава час јелек, кошуљу, час разгрће и заноси косу за плећа. — Врућина ми! — говори, а глас јој кратак. Гледам ја и чудим се. Није она таква.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(8. ВИ 1989) ПИЕТА Срце је Мајке срце Богомајке Тин Положила сам обе уске шаке Под твоја плећа, придигла полако, Покретом који на кретњу се сећа Кад сам те преповијала; помакла Из водоравне равнотеже, лако, Као да
Положила сам обе уске шаке Под твоја плећа, придигла полако; И заувек смо скамењени тако. (19. ИИ 1992) ПИСМО Винчанско писмо, жиг у иловачи, Глинени голуб,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад би у залив бацила срећа рибара чичу погнутих плећа, старост га брзо мине, рибица дође, не треба звати, одмах му снагу и младост врати, док само репом сине ...
ИИ Године горе ко тиха свијећа, рибару старом свијају плећа, снага се топи, око се мути, времена тешка старина слути.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ко је ово момче? Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма? Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасте власи. А по витком стасу, што га дичи тако, Тврдом се је ликом опасао јако.
Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасти власи. И над лепом главом, у дубини мрака, Сјајан колут сија од најлепшег зрака.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Шубаре се клате и звона бију, зажарене очи вука ко скакавци роје се приземљем, кровови тихо клизе низ немирна плећа ветра, понеки глас одјекне као да се вратима тресне, женски плач по ваздуху копа гробове за двојне јунаке, на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Одмакох се мало да се почешем, али, била је то она мртва тачка негде око плећа, која се не може ни са које стране дохватити.
Слушамо и ћутимо... Имамо утисак као да смо разапети, а нешто моћно и тешко навалило се на наша слаба плећа... Стоји наша јединица на друму, па нам изгледа као малени трунак према бескрајној тмини, кроз коју нечујно гамижу
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Смешан чича. Не знам само да ли ће моћи радити. — Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет. Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад. — Јесте ли гледали учионице?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад му видим руку у мишици, Пане мени мука на зличици. Кад ја видим свог драгога плећа, Чини ми се, ја нарастох већа; Кад му видим ногу у топуку, Чини ми се, полетјети могу. Вита јело!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
бесним маље у носу затрепташе жудно, копита им росу у мрачне шуме кад јурнуше даље лудим трком са ваших плећа на кобиле просу, по трави блудно. Тврђава златна горела је и урлала.
Загреб, 1918. МОЈА ПЕСМА Душа је моја богат сељак, пијан весељак, у завичају. Милује голу жену што спава, тврдо, ко плећа гојних крава, у житу, куд ноћи пуне црних врана, падају.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« Толики свет, толики непријатељи! Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека! Све се то мени на плећа натоварило! А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! — Па... сад... — вели Максим...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ЈАНКО ПИТА ЧИ ЈЕ БРАВ ТЕ МУ ОН У ПЛЕЋЕ ГЛЕДА, И КАЖУ МУ ДА ЈЕ МАРТИНА БАЈИЦЕ. СЕРДАР ЈАНКО Дивна плећа, а дивно ли пише! Благо теби задовијек, старче, чудно ли ћеш нешто доживјети!
ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ (прича из плећа) Чудна негђе пустога плијена, но је крвав, да га Бог убије: Косово је око њега легло!
ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Које јаде ти тобож мудрујеш? А ти више у њима проричеш но који му драго десетиња. Не даш нигда плећа оглодати, но их грабиш из устах људима; мени си их стотину узео да ђавола приђе у њих видиш.
Појаш', Марко, твојега Шарина, од оружја ништа не узимај до твојега тешка шестоперца; њим Алију згоди међу плећа, па му на част Пророк и хурије!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Рамена и плећа једнако су јој била једра, пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним
Софка остаде и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују. Али одједном се трже.
Пушта да јој се при сагибању све, и плећа, и кукови, оцртавају, да јој се тешка коса у густим курјуцима на врату заваљује, те да се испод њих сасвим јасно
Колико пута, када би Софка клечећи радила око огњишта — а тад би се њена нагнута плећа, испала јој прса и коса забачена иза потиљка толико истицала — свекрва се, седећи поред ње, не би могла уздржати а да
му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева: почела да шире.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Кад к њему дође, узме га св. Игњатије на плећа. Кад буду насред ријеке, рече Христос Игњатију: „Игњатије!“ А он се одзове: „Што вељаше?“ „Јесам ли ти тежак?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ох! (Пада ничке по јастуку, шакама стиснутим у песнице грчевито гужва и кида јорган, плећа му се тресу од очаја и беса.) НАЗА И ЗУЛФА (покупивши разбацан новац, беже лево, без лупе, у чарапама). Пауза.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— па запали свијећу и усади је у чашу жита. Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца. Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло.
— Па ја нисам рекâ да нећу! — одговори фратар, мало мирнији. Јерковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, сви заграјаше: — Па липо!... Куд ли ће се липше!... Па добро!... Кâ паметан човик!... добри наш вра-Брне!...
Ди ми је дите? — Ајде, брате, код гвардијана! — понови Грго и обрну му плећа. Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, обиђе опет сав тријем, завири у
Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа. — Идак је ништа дуовник. Валимо те, боже, оће ли се разидити до колико?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— додаде и пожури у своју собу. У белим гаћама и кошуљи, са црним зубуном од сукна, широких плећа и снажне, усправне главе, отац се учини Ђорђу још крупнији а белина његовог одела радоснија.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пена вас бела све подузела, Сви сте га ваљда трком пренели; Зато сте бесни, коњици бели! Ал' да вам пустим на плећа гојна Тугу кад драга изгуби војна, Тај терет не би пренети прегли, Сви би к'о јањци морем полегли, Туга би моја у море
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У њену средину стави роба који је корпу, напуњену зељем и воћем, окачио на своја плећа, а ону другу на своје груди, лево и десно постројише се остала два роба, онај са телетом и онај са јагњетом, у своје
Кад ступи пред Платона, он претрну пред достојанственом његовом појавом. Платон беше висока раста, широких плећа и чела, па је, својим великим очима, бујном косом и брадом, личио на велику Зевсову статуу коју је Фидија некад
Већ сама његова спољашност је допадљива: висок и окретан, уска лица, фина носа, плаве косе која му падаше на плећа, шиљасте браде, танких бркова.
“ „Зацело, драги мој! Једна, у осталом, незахвална дужност: много посла и одговорности“. „Ја је радо примам на своја плећа, јер ће отсјај вашег славног имена сачувати од заборава и моје безначајно име“. „Да ли вас то радује?
Он погледа штап и кад се увери да је од правог ебоноса, а држак од слонове кости, одлучи се да ми скине огртач са плећа и окачи га на чивилук.
„Ви имате широка плећа, господине бароне!“ Он се осмехну доброћудно. „Немилосрдно сам натоварио своју кркачу и без поклецавања носио њен
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Вратио се чим, осим стражара одређеног код узетих топова, није више никог било и на своја уска плећа натоварио рањеника коме су се ноге вукле по изораној од граната земљи и однео га на превијалиште где га је предао
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и све што је црквено: на импровизованом олтару, у сјени шипкова стабалца, целебрирао је небројене мисе, заогрнут преко плећа Аничином подсукњом. Касније је отишао „у попиће”.
Падала је на наша погрбљена плећа ослоњена о млаке црљенкасте зидине тријема као топли пурпурни покров. Изгледало је да јој нема краја. Као потоп.
Њени зраци падају на наша погрбљена плећа као танко зимско сунце које обасјава али не грије, и она не успијева да разгали пејзаж руина у нашој груди.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онђе ћеш наћи једну ђевојку сјајну као сунце, просутијех коса низ плећа и голу као од мајке рођену, и чувај се да те љута змија не увије, немој ријечи проговорити, јер ако проговориш,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
влажној земљи погажених њива: То мој нараштај, моја мртва срећа, Силази у њу и у журби скрива Препукло чело, пребијена плећа.
1916. ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ Тако нас остави слобода и срећа, Сан великих дана и победе хор. Место главу с венцем, поразе на плећа, А уместо мајке лепе као бор — Ми, синови њени, витезови стари, Деца смо несреће и лутања злог!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Чак ми је прорицао и најсјајнији успех у колеџу, гледајући моја велика прса, широка плећа и пипајући ми мишиће. - Био би сјајан веслач у колеџу - рече ми он.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
а „Софка остаје и даље нагнута на прозор осећајући како јој шалваре дуго, тешко падају по куковима и како јој се пуна плећа, услед тог њеног угибања и увијања, додирују”.
Грлећи је, и то не рукама него целим собом, испод пуних јој плећа, под прстима своје руке, осећа како јој је месо врело.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А сад руке... шта ћу њима? — Радом, трудом оне сјаје — Једна нека доста прима, Друга нека доста даје. А сад плећа... та су слаба, Терет их је измучио — Нека плећа буду јача, Па ма терет мањи био. Више плећа врат се диже...
А сад плећа... та су слаба, Терет их је измучио — Нека плећа буду јача, Па ма терет мањи био. Више плећа врат се диже... Нек’ поједе много сáрмâ!
А сад плећа... та су слаба, Терет их је измучио — Нека плећа буду јача, Па ма терет мањи био. Више плећа врат се диже... Нек’ поједе много сáрмâ! А да сарме боље прођу, Не било му с поља јарма!
Краков, Станислав - КРИЛА
– Сергије, Сергије... Ни себе није чуо у хуци. Ипак је морао да кличе. Пред њиме су била испупчена плећа и сулуда кацига од коже. Глава је била мирна, само су две руке кретале и повлачиле полуге, жице, точкове и ручице.
Огромна тестера страха пререзала преко половине. Зарио је прсте у ивице та, као да га је хтео уставити. Уронио је у плећа свога вође, који је нешто журно полугама. Комбинезон пилотов био је вљен дебелом кожом, те га поглед ниј пробити.
– Дижи се! Ознојена тела дизала се лено, и забацивала гунђајући на уморна плећа сав терет ранаца и спреме. Руке су биле троме и нису отресале прашину са чакшира и леђа.
По спрљеној пољани бежали су преплашени људи. Страх их је пробијао леденим стрелицама, а хука им засела за плећа. Крили се у шибљаке и хлад гранатог дрвећа. — Ф...ф...ф... Нешто је црно летело кроз ваздух. Бомбе су трештале.
— Ћути, ћато, стари бунтовниче, какву смрт нам припомињеш... Њихови образи су били румени, а плећа широка. — Осуђени сте на смрт а весели сте. Носите радост као кожну болест у себи.
Звечи оружје и откида се по који камен испод отежалих ногу. Стаза је све стрмија. На очи се обара сан, на плећа умор и тешка ратна спрема. Усеца се кожа упртача и кајиша у месо. Све ћути, само где где гунђање и шапат.
Терет ранаца ослободио је још малочас плећа. Мрак који увек скида храброст људи сада им је дао. Не виде се мртви, и јури се напред. Прво се: У р а!
Псовали су љутито, јер им је низ уморна плећа под сукненим оделом цурио зној, а тешки ранци су резали рамена. Најзад су за косом попадали од умора.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тамне птице, огромне као орлови, толико су смеле да црнкињама из корпи са плећа односе храну. Остатак града и обала удесно сасвим без карактера.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али доста је — доста, сувише, Под твојих гласа тешким теретом Слабачка ми се плећа сломише... КАТУНОВИЋ: Још није све — О, господару, има још!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
кô од лима, Последњи борци царевине штуре, Чувају куле и зидине суре; Као прост војник, цар је њихов с њима. Плећа му дршћу, а из магле тутње Азијски хати, и блешти врх воде Сребрн реп шајки што по мору броде; И хуји поноћ пуна
Ћипико, Иво - Пауци
— и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи, — понови. — Снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује! Па и вино, попе, и храна ... . —Није по томе .. . —Јест, попе!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И прилив титанске снаге напрегну његове руке Кô жиле немејског лафа, јер гусле слободу звуче! И Титан размахну плећа и тврди, огњени челик Са страшном грмљавом пуче А дух се под небо диже...
Млади Нунец ишао је, Где га позва лепа срећа; Забацивши звучни гитар На широка своја плећа. Мамузе му ситно звече, А мач звони о степене... Он је дрхтô кад је стигô До мирисне собе њене.
Једино после се сећа Холује и кметске жене и њених пуначких плећа. И кравар помену Бога... Затим се искашља јаче, Сањиво затури главу и у рог дувати заче.
Амор је, међутим, спавô Безбрижним и равним санком, кô људско створење право. Снажна се његова крила лагано развише с плећа, А над њим сплете се шатор од шумског мирисног цвећа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Онда тек схватих шта се све од мене очекује и како сам брзо и непромишљено примио на своја плећа одговорност за успех једне ствари у којој се, како рече и сам Министар, преплићу многе непознате тамне силе.
Допао ми се од првог погледа, још је млад, ведрог чела и духа, веселих очију и душе, широких плећа и погледа. Студирао је у Атини, говори течно грчки, влада француски, познаје Цариград и све његове улице, а и подземне
Станковић, Борисав - ТАШАНА
доста аљкаво; са једва повезаном косом, тек мало овлаш закопчаним минтаном из којега јој се отимљу прса, гојна плећа. Иде, али услед те своје набрекле снаге не сме чврсто да стаје. Зато иде брижно, малаксало.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Његов је возраст управо четири стопе износио, од који једна ноге, две труп и једна главу сочињаваше. Његова су плећа била широка и мужествена, и будући да је врат пократак имао, то се чињаше да његова од читаве стопе состојећа се глава
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства. Да прихватимо се њом врелине сунца, О ви плећа гола сад у одмицању бегунца Што кроз све постеље прониже своја курварства: Више го, но мржња нашег одсуства; Не веруј
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како и не би? Велики талас подигао дечака на плећа, лети, на сам врх Сребрне Горе га спушта. Занеме дечак од дивљења.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ману сабљом Сенковићу Ива, аги копље до руке просече. А кад види ага од Рибника да му ништа нема од мејдана, даде плећа, стаде бијегати, да утече у бела Рибника.
Оће јунак да изгуби главу, да од кога, већ од бабе свога! А кад види да ће погинути, даде плећа, пак стаде бегати, за њим Ђурађ пусти бедевију: „Стани аго, утећи ми нећеш!
Свакоме ћу оном поклонити с мојих плећа зелену доламу, од рамена лака џевердана“. Када ријеч у дружину дође, сви хајдуци ником поникоше и у црну земљу
Попусти ми моје б’јеле руке, да ја скинем одијело дивно: с мојих плећа зелену доламу, под доламом токе од три оке, којено су у Млетке коване, оне вр’једе пет стотин’ дуката; под токама од
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А она у богатом и шареном венчаном оделу. Пустила дугу косу низ плећа и преко груди, а низ дугу косу пушта се тел, блешти и трепери тел међу црном бујном косом, па му изгледа Зона сјајна и