Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Новци су у твојим рукама, па кад ти нестане, а ти кажи! А у мој се посао не плећи! Покуњи се мати па ћути. Са светом је такође мало говорио.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На глави шубаре јагњеће или астраганске, на плећи изврнут кожух или дороц и шарена кабаница, а на ногама не видиш више опанке — које какав гурман шаров или зељов хоће у
Африка
том тишином и тим мирним ритмом тако пространи и тако вечити, да би човек и несвесно замислио како се њине тамне плећи продужују у раширена анђелска крила.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима. Нешто га боде у десној џигерици и у плећи. Ухвати га језа, па мала грозница; мора лећи. Опасна ствар, јер за старце грозница је готова смрт.
Црњански, Милош - Сеобе 1
са собом донео, носио још у оку ванредну слику госпоже Дафине, свих њених глатких зглавкова, слаткога меса и светлих плећи. За све остале, она беше постала велика, бела причина.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ — Не валај, ни ријечи једне, но се насмијах и обрнух му плећи, те посјекох прво дрво које ми се учини згодно. Бјеше се већ смирило сунце. Ето зашто одоцних!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ни шубара, ни доколеница, Ни црвени убави капица, Ни долама, оне српске дике, Нити тока, јуначке прилике, Нит' о плећи пушак' и гуњева, Ни за пасом убојни ножева — Ништ' од тога, само јад и руга И још оно: „Ваш покорни слуга!
Бог је теби гром у руке дао, Удри гују, ох, удари врага, Да му није међу нама трага. Ово реко, дадо плећи јаду, А ономе црном Београду, Па удари на неку ритину, Па отуда на неку лужину, Па лужином пођо унапреда, И сред
“ Ал' скочити у Дунаво ладно, Ту поврнут своје здравље јадно, Заметнути шетану на плећи Па у гору у ловак потећи, Ту вас грдна спопаде љутина, Па лајасте кô на ланцу псина, — Псина лаје, али кућу брани,
Ње се сети, препаде се тешко, Заборави поштење витешко, Плећи даде, па коњица сави Ка чадору где злато остави, Да је узме па да бега с њоме — Ох зашто је маче са собоме!
Дадо плећи коњу саломљену, Те пешице кроз горицу крену. Али стиже за мном друсто моје, Види друсто шта је и како је, Види друс
Но да с' манем часа најгорега, Најгрђега живота својега, Плећи дадо зеки и дружини, Дођо пешке својој постојбини. Ја тек дома, ал' гле Рада амо: „Помагâ Бог!“... А ја ћута само.
Вељко отле био подалеко, Зато пашу шале не дочекô, Већ шешаном удрио Турчину, Просуо му низ плећи мождину. Али, брате, то да видиш саде, Када Турком поглавица паде, Јалакнуше клети, поврвише, Кâ смушени Србу
Селимане виде грдне јаде, Виде јаде, љуто се препаде, Заборави ту десницу чилу, Бедевију обрте претилу, Плећи даде и побећи ћаше, Ал' Милета 'вако дозиваше: „Стан', Турчине, а тако ти Бога, Та један ће само на једнога!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мудраци су нагнути вам у плећи цртали чудне бројке, откривали свећи у одећама црним тајне, које слути само камен драг, и ваш цвет црвенећи као алем
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Иван чашом наздрави освете, светим пићем, Богом закршћеним. Б'јеле власе низ плећи просуо, б'јела брада вије до појаса; руке старе, у њих мач и копље, крваве му руке и оружје; корацима броји турско
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
човјек, смеђијех брка; тај човјек бијаше у црногорскоме руху обријане браде; косе, испод црне капе, падаху му на плећи. То је Иво, ђакон владичин. Приступи те цјелива старца у руку, назвавши му добро јутро.
„На његову дебелу дорину! „На плећи му везена шишана „А о бедри дуга гадарија, „А на раме џида обливена, „А од по ње вуком опшивена; „На врх џиде од
“ Крцун не доврши, но видјевши да се „дијете“ опет стало протезати, ухвати га за рамена па му састави плећи са ледином. Тако га је држао за неколико.
„Ха власи!“ гракнуше Турци смичући веле пушке и потекавши напријед у буљуку... Плотун их дочека а други им се осу с плећи. Двојица само падоше. „Ха ко је Озринић!“ „Ха ко је Његуш!“ „Удри за крст часни!
Огањ се бјеше разјарио, те она двојица почеше се врпољити. Медик обрну плећи огњу и поче да говори иза сна. Сердар, напротив, обрнуо лице к топлини, а отворио очи.
Бјеше узела чешаљ. Како сједе, поче расплетати косу. Вијенац бујне вране косе, просу јој се низ плећи, по раменима, на груди. Сјајни бичеви бјеху, уздуж и на размак, помало улупљени од уплитања.
Мираш Цуца иште Стану за сина свога. То ти је по поруци, а он ће, зар, главом то сјутра... Ја обрнух Стамени плећи, па у кућу. Она ме, у раздвоју, закле Милуном да теби кажем!“ „А да, губала га братска љубав!“ поче сердар љутито.
— Припеци ја зле табане, а ја, не чују огња боље но да сам упр’о у пласу леда. Обрнух плећи. Студен те студен!... Одједном, пригрија ми па и догорје, богме.
“ рече он. — „Нијесам ја, Спасо, но ти сам себи!“ — Ријеч по ријеч, дођосмо до крупнијех. Ја му обрнух плећи, па дома! „А шта рече у потоњу?“ запита Јока. „Рече: велико ће ово зло бити мени, јали теби, јали обојици!...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дође на једну раскрсницу на један пут нестаде аспри с плећи; он се обазре и угледа једнога калуђера на једноме ћошку ђе сједи и бројанице у рукама држи. „Ха!
ријеку, па хајде уза њу док јој дођеш на извор, онђе ћеш наћи једну ђевојку сјајну како сунце, просутијех коса низ плећи и голу као од мајке рођену, и чувај се да те љута змија не увије, немој ријечи проговорити, јер ако проговориш
“ Те он онамо на оно друго брдо. Дошавши већ близу бабе пође јој с плећи те шумке пут ње, и његовом срећом баба се с оном тицом играше и према сунцу бискаше, а он полако те бабу за косе.
ову траву што ми је у њедрима, те је у своја њедра стави; рашчешљај ми косе и пушти ми половицу спријед а половицу низ плећи, пак до довече остани овђен код мене.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
коме потреба да се одмори доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој кад се године натоваре на плећи као поменутој осморици. Ови, дакле, у миру преживаху што је дао бог и св. Фране. Бакоња стаде гледати манастир.
Фратри уђоше. Срдарини бјеше ред да служи. Кад би он обрнуо њима плећи а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве као обично, зијехајући; али кад би се
Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „Јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим... А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!...“ Боже мили, што се од њих чини!...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
С грана вјетар духну, па низ плећи пусте Расплете јој оне плетенице густе; Замириса коса, к'о зумбули плави; А мени се крену бурурет у глави!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А четврти: — А ја њезине три витке ствари: руке, косе и ђердан. А пети: — А ја три меке ствари: прси, мишицу и плећи Шести се чешао по глави и све увијао нешто раменима, па рече: — Ето, мене не остаде ништа, већ да бих пошао у доње
Петровић, Растко - АФРИКА
том тишином и тим мирним ритмом тако пространи и тако вечити, да би човек и несвесно замислио како се њине тамне плећи продужују у раширена анђелска крила.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Добри моји синови ни у што сви стали, оружија са плећи врагом дат морали; сисе они змијеве сисати гоне се, са свих страна вражије напасти боје се.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— пита га Симеун, па на сваком ћошку застану. Брадара се кукавни поклони, а он га дрмне штуцом међу плећи. — Е, не мереш, брате, друкчије. Ово је јерусалимско вјенчавање. Девет пута ваља обићи око котла.
— Аман, доста. — Није доста, није. То се теби чини, Асан-беже, да је доста, а није доста! — дрмну' га штуцом међу плећи и викну': — Нек сјаше аскер да узјаше башибозук! Нек сјаше башибозук да узјаше царски редип!
Прострије он серџаду и поче да сједа. — Не шједај, Асан-беже! — викну' ја, и дрмну' га јопе' штуцом међу плећи. — Е, баш ти ја ништа не знам, Асан-беже! Боље ћеш се на коњу одморити. Јаши! — Ливше ће ми бити на трави.
Он скиде седло, шједе, па се мало наслони и ода'ну, а ја потего' острагушом међу плећи: — Е, баш ја, Асан-беже, ништа под Богом живим не знам, а видим не знаш ни ти. Јаши!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
огњеви ређаху да дим ти поглед спречи, И удубио се камен коленом које клечи, И под теретом мржње повијао си плећи.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
да чује лијепа Емина, Но у сребрен ибрик захитила воде Па по башти ђуле заливати оде; С грана вјетар духну па низ плећи пусте Расплете јој оне плетенице густе, Замириса коса кô зумбули плави, А мени се крену бурурет у глави!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
не достиже снагу описа с којима смо се малочас упознали: На лоше га место ударила: међу пуца, ђе му срце куца, на плећи му зрно излазило, и јуначко срце изнијело, и бијеле комад џигерице.
песми Новак и Радивоје продају Грујицу): Уранила Џафербеговица, те износи дивно одијело, и облачи дијете Грујицу: на плећи му удара кошуљу до појаса од чистога злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи зелену доламу, на којој је тридесет
“ Побјеже му Нестопољче Јанко; стиже њега Милош на кулашу, удари га међу плећи живе, четири се пута преметнуо: „Држ' се добро, Нестопољче Јанко! Толике ти јабуке родиле у питому Нестопољу твоме!
виде на невољи, прну, јадна, небу под облаке; потеже се буздованом Марко пустимице, добро, нештедице, белу вилу међ' плећи удари, обори је на земљицу чарну, пак је стаде бити буздованом: преврће је с десне на лијеву, пак је бије шестопером
Ја ћу ђеци, мојим шуревима, хоћу њима рухо пром'јенити, а у турско рухо облачити: око главе бијеле кауке, а на плећи зелене доламе, а на ноге меневиш-чакшире, о појасу сабље пламените; призват слуге и казаћу јунак нека слуге коње
Он опреми натраг татарина, нит' му рече доћи, ни не доћи, а он оде на танаку кулу, те облачи на се одијело: а на плећи ћурак од курјака, а на главу калу од курјака; па припаса сабљу оковану, јоште узе копље убојито; и он сиђе у подруме
Паде Марку на ум топузина, пак заљуља покрај себе њоме, стиж' Арапа међу плећи живе; Арап паде, а Марко допаде, одсијече од Арапа главу, и увати танку бедевију.
Брз је Шарац, утећи му шћаше, ал’ потеже Ђемо топузину, па заљуља покрај себе њоме — јадна Марка међу плећи живе, паде Марко у зелену траву.
Кад то виђе црни Арапине, плећи даде, бијежати стаде, право бјежи к бијелу Солуну, а за њиме болани Дојчине. Таман Арап на врата солунска, а стиже га
Каква ј' красна Кајца војвода! У каквом ли господском оделу! На плећи му зелена долама од кадиве, извезена златом; на долами токе сува злата, а покрај њи тридесет путаца, — свако му је од
Кад ујутру јутро освануло, уранила Џафербеговица, те износи дивно одијело, и облачи дијете Грујицу: на плећи му удара кошуљу до појаса од чистога злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи зелену доламу, на којој је тридесет
дивно, па облачи дијете Грујицу: обуче му танану кошуљу, са сувијем узведену златом, а на ноге гаће сандалије, а на плећи три кавада жута, а по њима три ћемера златна, око грла три ситна ђердана и четврту мрежу од бисера, а на ноге местве и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— дрекну Мачак исакачући иза букве. И опет престрашен и изненађен, Стриц му скочи у сусрет, зграбише се од радости у плећи, похрваше и погураше, док се не спотакоше о Сивца и оба падоше на земљу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
нисмо право ктели чинити друг другу, и полако пак полако свој закон, недеље, велике годове, свечане дне и пост, за плећи стаљати; један другом све уз нос ходити, сиромаш не пазити, старијега и свештенике не почитовати, за цркве не