Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Болесник се опет закашља И пљуну у чинију поред себе. Сви погледаше у суд по коме пливаху црвене мрље. Из нечијих груди оте се врисак... — Иво, јеси ли ти? — Откуд овде? — Шта је то с тобом?
Детету остаде у памети само слика њихових готово састављених глава које пливаху тако, једна другој окренуте, као приковане магнетом... »Шта је ово ?!... Нешто ће да буде... али шта? Да питам тетицу?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако проседеше у разговору дуго. Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. Варошица беше заспала.