Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
тим својим осећањима: у озбиљним, хладним стиховима он ће певати пролазност свега на земљи и вечитост људског бола, плиткоћу људских страсти и дубину људске несреће, таштину свега људскога, урођену и неизлечиву рђавштину људи, празнину речи,