Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Одрешише шајке, и вода их понесе... Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И царичин пажу Милош Обилићу, Збори са звездама што над градом плове, И сваки глас земље он слуша без даха. Али од Косова пође ли прам праха, Затрепери цело срце соколићу, Отворе се
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Житарска трговина, то је добра трговина. Не једанпут је сневао како му грдне болозанке житом напуњене по Дунаву плове; но на јави је увек штетовао, јер није имао новаца у храну да уложи.
Африка
Рекло би се да води у неки други свет, да „по ној плове духови.“ Врућина није била прекомерна. Балет марсоена, на стотине, у непрестаном превртању по пучини и кроз ваздух.
Шарени чамци покривени арапским словима плове по овој реци која представља цео Оријент. Не знајући како да сачувам себи ово истинско чудо од декора, ја га снимам
Средњовековно и фељтонски, оковани мученици, у манастиру што је на домак величанственог плавог Океана, којим плове бродови на све стране, пут злата, среће и богатства.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Задобили су трговинске везе са неким босанско-херцеговачким крајевима, а њихове лађе плове по Јадранском и Средоземном мору.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Пожелех да пођем тим правцем или према обали мора, а одатле, о Боже мој, одатле бродови плове на све четири шашаве стране света.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Кроз тај суморни крај испреплетаних уличица, које започињу пред Имаретом, а завршавају се код Баш-чаршије, плове мириси трулог поврћа, шербета и сока од смреке, мемла и рески воњ искованог бакра, од кога се праве лажни источњачки
Силазе на асфалтни пут што води до мора. Испред њих плове на маестралу запењена острва. То је предео лукавих примораца и још лукавијих риба.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мито, избави ми душу, У тавно срце бацаш наде зрак, Па оћеш таки да угасиш опет; Познајеш земљу куд ми жеље плове, Па зато опет нећеш да покажеш; О кажи, кажи, молим тебе, брже, Лађица пуна врло ми је трошна, Утопиће се у том
“ — „Познајем земљу куд ти жеље плове, Ја знадем, ал' залуду то је све, Јер обала је врло стрмена, Пристаништа ту твојој лађи нема, Залуду ту је њезин
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
на мору дува и моћан талас у лађу грува, грми у мраку слијепом, рибица добра морнаре зове у тихи залив нек журно плове, свијетли им златним репом.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Између две травке, или између мојих прстију пред очима плове барке по води. Изгледа као да је довољно да упутим њима свој дах па да им помогнем да одмичу по тој површини, за шта
Нисам господар ничега, ничега, чак ни себе. Примичем и размичем прсте и барке настављају да плове у једном неосетљивом азуру.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Свирам смрт, ал ми гудало расипа нехотичне звуке. А зидови мртве и облаке што плове благо ми милују руке. Једнако ћарлија као далек врт трагом мојим сенка моја, пуна жита и неба ведра, врела као једра
Моје су ране болне и нове, а мисли сузне, неопрезне. Блажени који по мору плове, и не остају да чезне. Мисли се моје ничег не клоне.
злато око свете главе, са тамјана мирисом суморним, нећемо знати који грех то беше, међу гресима што ко облаци плове, што нам та тела и душе даде дивне и нове. МОЛИТВА Оче наш сенко света седа погурена на дрвеној раги.
У тој песми, у првој строфи, полази на пучину једна лађа. У другој строфи диже се бура. У трећој плове на пучини само олупине брода. Данас ми се чини да би то било доста.
Мрежу над водом држи неколико флаша што плове по површини. Море је прешло у боју дубоког ултрамарина. Тада са другог брода одјекује узвик: „фора“ и мрежа је сва
Шоферов син – шофер! Рибарев син – рибар! Око поноћи одлазим да спавам. Бродови сад плове тако лагано да се чини као да стоје. Ноћ. Око два сата ме буде. Извлачиће мрежу.
Генерал Светозар Боројевић. (Разза ди мерценарии). Прелазим, затим, реку Таљаменто, којом још плове лешине побијених коња. Сећам се лепе, веселе, покварене Маријете Лориол, и кажем себи, полугласно: „Ла цхарогне“.
Небеса љубичаста, пред зору. Небеса Дубровника. Без и једне појаве туге. Са ведрином острва што плове као ружичасте рибе, према вечеру. Небеса као дивне шкољке, са хујањем плаветнила у себи. Небеса Србије.
Само, то више и нисмо ми, живот, а ни звезде него нека чудовишта, полипи, делфини, што се тумбају преко нас и плове, и језде, и урличу: „Прах, пепео, смрт је то.“ А вичу и руско „ничево“ – и шпанско „нада“.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У магли, недогледно, Све је исто и једно. Кроз дане, као кроз снове, Купушњаци плове, плове; Лутају, по речном сливу, Тону, у магли и диму, Иду, из њиве у њиву, Из јесени у зиму.
У магли, недогледно, Све је исто и једно. Кроз дане, као кроз снове, Купушњаци плове, плове; Лутају, по речном сливу, Тону, у магли и диму, Иду, из њиве у њиву, Из јесени у зиму. Ћуте, у влажној тами.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Алге плове у масама по површини океана, у пространим сплетовима који чине да та површина изгледа као каква ливада. Оне се и крећу,
по површини мора; те медузе уз своје простране желатинасте штитове вуку собом, као у затвору, стотине ситних риба које плове уз њих, па се, при најмањој узбуни, крију у те масе као пилићи под крило квочке. (В. сл. 62).
На удице се меће чудан мамац: гужве од кукурузног лишћа; рибарски бродови, развивши своја једрила, плове по површини мора вукући за собом такве удице.
Мреже су простране кесе од јаке пређе, коју разјапљену вуку два рибарска брода која плове упоредо и с времена на време дижу мрежу из воде. − Риба се купује за консерве.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И зато, ваљда, увек волим дане Кад облаци бели плавим небом плове И бацају сенке на долине оне Немира и суза; кад зелене гране Љуљане ветром немиром прозборе О таштини свију нада,
И они су га напуштали зими. Облаке је многе, румене и жуте, Беле и мрке, гледао где плове; Он није пит’о за њихове путе, Ни шта их гони, нити ко их зове, Ни да л’ ће опет доћи једне ноћи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Аласима (рибарима) Све се њиве зелене, а аласке црне, Алас капу накривио, у ме’ану гледи: Чунови му водом плове, а исполци звече, Кесеге му коло воде, а гргечи гледе, Кечиге му њиву ору, а моруне влаче, Сомови му жито сеју, а
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Луди цвет нам бекства већ клија у нози. Прште труле замке што нас вечно лове. Гледај: наше главе разбацано плове Утрином и водом, брдом, уз пут козји. Слободни нас пусти ветар целе скида. Велико нам плаво небо прошлост брише.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О, зашт' се нисмо мимоишли, драга, К'о до две лађе на сред океана, Што црних једри, а с два мртва кана, Плове и мину у магли без трага? В.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
пеликани на богату гозбу, у шгаћацима поплављеног земљишта, а безбројне лађе, дереглије и сплавови, крцато натоварени, плове низ воду.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а
Ћипико, Иво - Приповетке
На мору наступише дани и ноћи у стрепњи и свакојаким слутњама. Док првих дана плове поред налучених мјеста, још је Цвијетина мисао везана са својим крајевима, али кад освануше на отвореној недогледној
Дуго милећи по утишаној пучини, плове уоколо, и у обилажењу око шкољића пролази кратка љетња ноћ. Мјесечева свјетлост блиједи и звијезде трну: неопазице иза
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
обмане, рецимо ова из кратког романа Људи говоре (1931): „Између две травке или између мојих прстију пред очима плове барке по води.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На мору ћеш увек видет’ Далеких бродова — Исто тако плове нâди Морем њених снова. Посестрила с’ морем сињим У јави и сању, Сродила се с морем сињим У дугом чекању.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ослепи својим корачајући путем, ал знај: лажно је сунце, истинита је његова путања. Нек трговци временом плове са воском у ушима, ти смело слушај како певају пустиње, док клече беле звезде пред затвореним морем и има у теби снаге
Петровић, Растко - АФРИКА
Рекло би се да води у неки други свет, да „по ној плове духови.“ Врућина није била прекомерна. Балет марсоена, на стотине, у непрестаном превртању по пучини и кроз ваздух.
Шарени чамци покривени арапским словима плове по овој реци која представља цео Оријент. Не знајући како да сачувам себи ово истинско чудо од декора, ја га снимам
Средњовековно и фељтонски, оковани мученици, у манастиру што је на домак величанственог плавог Океана, којим плове бродови на све стране, пут злата, среће и богатства.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ноћца бајна, нема тајна, Само звезда шапће сјај. Срце чује слатке струје Тијомирни уздисај. По уздаси плове гласи — Васелену обли пој — Све уздише... више... више... о љубави вечитој.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Зашто ниси ишао лађом? — Не пуштају више путничке бродове да плове око Грчке, због сумарена. И тако сам морао прећи целу Албанију. Једном сам је прешао уздуж, а сад и попреко.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Риболовци ран' устају не боје се хладности, мреже своје сакупљају, полни јесу радости; на корабљах они плове, по бистрини рибу лове. О златоје пролеће!
Ћипико, Иво - Пауци
Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Залуд их човек натраг зове, Спокојно оне зраком плове; Ни молбе наше ни наш јад Не чују оне више тад; И само тужна успомена Остаје даље за времена. 1886.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Риболовци ран' устају не боје се хладности, мреже своје сакупљају, полни јесу радости; на кораљах они плове, по бистрини рибу лове. О златоје пролеће!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
”амблем клана“ Змија у чељустима лафским; он долази кроз океане и кроз векове, Мртав или жив; за њим његове шуме плове. Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу, Или Дмитра Јакшића да мегдан води?
Највећи сликари беху у њих заљубљени, И сликари руку беху највећма жуђени. Као два бела лабуда руке једна ка другој плове, два једра по мору мешајући тамну бледоћу, Спустите л' своје руке у сребрне вирове, И убруса спремите им меких с
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као сребрне стреле летела су јата риба. Рибица није престајала да прича о облацима који плове високим, плавим небом, о цвећу руменијем од корала и ветру који у шупљинама стена ствара пригушене, нежне гласове.
На месечини је бостаниште чудесно. Испуштају диње своје слатке мирисе, брује зрикавци, а у нежној струји месечине плове звезде и свици са својим бисерним лелујањим. Али, шта се то тамо, насред бостаништа збива?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Шуште рачве старе, Као да машу на чупаве чете Облака раних што се тихо жаре И плове тамо, преко поља тије', По злату јечма и шенице јâре, Гдје трепти јутро и свјетлила лије, Пада по дрвљу и захвата
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
обадва цара погинуше, цар Мурате и кнеже Лазаре, паде крвца коњу до стрмашца и јунаку до свил'на појаса, — по њој плове коњи и јунаци: коњ до коња, јунак до јунака, а ми тице долетисмо гладне, долетисмо и гладне и жедне, љуцкога се
Намјера их нанијела била на зелено у гори језеро, по ком плове утве златокриле; пусти везир својега сокола да увати утву златокрилу, она му се не да ни гледати, већ се диже небу под