Африка
И то је прва чежња пред овим облама. Што више пловимо крај њих, склоп распореда овог острвља све је чаробнији. Сада је то једна бескрајна ривијера, чији најближи део има,
На малим случајним плажама спавају пироге, грубо издубене у стабла. Људи и жене перу неко биље. С времена на време пловимо поред урођеничких насеобина подигнутих на високим кољима крај саме ивице воде. Риболови. Плетена ловишта.
То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је тихо, плаво, обасјано месечином.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- сео сам на прамац скеле а Атаман је узео крму, неке остатке од крме, и као крманио, тако да је изгледало као да пловимо некуд. Бароница и сетерка биле су на другој страни скеле и разговарале нешто.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Звиждимо једно другоме и тако дајемо знакове. Мотори лупају све тише, пловимо плашљиво и паралелно, према Сењу. Море је боје мастила и сасвим мирно.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Како било, отада сам баталио те таблице и рекао себи: пловимо даље без стјегова и девиза!) Надаље, ја одувијек зазирем, панички зазирем од тога да ми не добаце: „То је
Ћипико, Иво - Приповетке
и копном паде рани јесењи сутон, врхови посурише, а у дубравама већ је мрак; куће и дрвета уздуж обале поред које пловимо мркије се огледају у немирној води.
Петровић, Растко - АФРИКА
И то је прва чежња пред овим облама. Што више пловимо крај њих, склоп распореда овог острвља све је чаробнији. Сада је то једна бескрајна ривијера, чији најближи део има,
На малим случајним плажама спавају пироге, грубо издубене у стабла. Људи и жене перу неко биље. С времена на време пловимо поред урођеничких насеобина подигнутих на високим кољима крај саме ивице воде. Риболови. Плетена ловишта.
То је последњи поздрав Африке нашем погледу. Одсада ми пловимо Средоземним морем, крај шпанских обала, и на велико чудо свих, налазимо да је тихо, плаво, обасјано месечином.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
моја спусти — У том санку пуном миља, Те над нама руке дигне, Заједно нас благосиља — Од суза се море диже, Ми пловимо по таласу — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у том часу?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако ето ми пловимо преходећи нам ови свет с мишљењем нашим. Не до неко тек доби, године ли које урочне, ка што ходе по овоме око света