Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Движе се ум и серце добрих, Сви благодарности свете полни. Гледамо тако, мекшега чувства сви, На воћку в јесен, плодов си лишену; На гране већ безлисне, суве: На памет долазе сенка, плоди.