Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А с острва тужно звони, звони, звони... ЈУТАРЊЕ ПЕСМЕ ПРИЧА О плоду збори цвет што падне, И река о хуци плимâ; О огњу сунца звезде хладне, А сутон о свитањима.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ил' оне слике злаћаних буба зар нису царски грбови били? — На плоду рајском трагови гњили гујина зуба. Под златним жигом царева грба сви су се сагли; ал' сви баш нису: једнога само не
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Растрто подне: разбој-техника, уље на платну, журба колора. Шта ће јабуци муцај песника, узрелом плоду придевска мòра, глагол статичан! - Пламса босиљак златасто зелен.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ (Мт. 26, 41; Мк. 14, 38) Због тога бдите, јер ћете у плоду трудова својих уживати ако ово испуните, и блажени ћете бити. Написасмо овај устав о појању и о јелу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Многи од вас ће рећи: ”медено воће на летњој трпези.” Тако је. Обичан човек у цвету и плоду види почетак и крај једног ланца нормалних збивања којима се исцрпљује делатност воћке која се понавља сваке године.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
најчистијем облику дато као двоструко, дакле као укрштено или хијастичко (послепре, препосле, послепре, препосле): О плоду збори цвет што падне, И река о хуци плима; О огњу сунца звезде хладне, А сутон о свитањима.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
плодовима љубав и разум У фабрикама људи конзервирају сунце Које се јавља на најразличитије начине у плоду и камену подједнако Први пут слатко други пут врело Сада има све што је њено На југу Море на северу облаке На истоку
Померање порекла дан већи од наде У калемљеном плоду речи слутим, Понор у руци анђела што стаде С ватром на уласку у завичај мутни, Да дан пронађе пре него што сине, У
рекао ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ Да нема твоје срџбе остарио би свет Праве реке теку мутне узводно Хоћеш ли загристи тамни врт У плоду који те лажном гозбом кињи (Сат откуцава Сунце завереницима Нечитке птице Твога рукописа) Речима се завршава
Веровао сам у сан и у непогоду, У две ноћи био заљубљен ноћу, Док југ и север у истоме плоду Сазревају и цвокоћу. Сањајући ја сам све празнике преспаво! И гром је припитомљен певао у стаклу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Свак дрво хвали плоду по доброму; Чест онда мужу то насадившему. Астреје спутник, проста, знатна Славом Аспазије в дружбу водиш.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Чедну ми пролет, паклени пламен навестиш, ти, о једина ти. Чедни то пресахнути у плоду, ил’ иза пламена гар јадовно голотињом у небо, једно је, о једина: до у беспуће, знај, путем је овим грење.