Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
се најприје, прије него сама мисао, породила нека нејасна слутња те мисли: као сјена длана да је прешла преко обасјане плохе. Прсти би му нервозније узели обртати привјесак, брже би се смењивала излизана агата са препуклом малахитном плочицом.
Ничега нема. Ни љескања варљивог свијетла у даљини ни лепета каквог бијелог крила. Ничега, до равне плохе зида пред мојим очима и бескрајне пучине ноћи преда мном.
Ћипико, Иво - Пауци
По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије. Дјеца се играху на буче и на плохе. Он се заклони иза куће у хлад. Час је гледао у сунце, час стајаше тако к'о бесвјестан.