Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А што им друго и преостаје, кад већ не могу бити вјечити љетописци живота, него да буду неуморни жреци Смрти? Она је пнеума која све прожимље и испуња. Све наше мисли расту невидљиво из ње, као бујне тропске биљке из топлог мочварног тла.