Употреба речи побацују у књижевним делима


Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Некад звер изађе пред пећину и онда се чује ужасан танки крик од кога људи глуве а жене побацују. На десној обали Белог потока, на утрини где трава никад не порасте дужа од педи, лежи Вилинско гумно.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Наново. — Ама шта ће ми, господин поручник. Кажу да од ову манџу жене побацују. — Па си се уплашио за себе? — дира га Лука. — Него, гутај то! Ордонанси се сакупили и смеју се Исајлу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности