Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци из Палежа и Уба побегли су били, како смо страже почели чувати. Мени је узгред било — прича мој отац — подићи сву моју кнежину, и вративши се
— А други су везири без боја побегли. И ту погине сребрнички паша, отац Хаџи-Сали-бега. (Тако ми је казивао из Ужица Асан-баша Дрљача, који је онде на
Али су Алекса из Бранковине и Петар из Ћуприје најпребранији код везира били.) ИИ Кад су све аге и зли Турци побегли у Видин (пошто им је Хаџи-Мустафа-паша убио у Београду поглавицу Кара-Смаила), онда некако се притаје Бега Новљанин и
Дође у Боговађу, ноћи, ни Хаџи-Рувиму ништа није хтео, да се не би чуло и да не би мој отац и Бирчанин побегли. Бирчанин Илија, мој отац и Милован, кнеза Николе Грбовића син (јербо је кнез Никола Грбовић боловао), изађу из Ваљева
ИИИ Ја и стриц Јаков нисмо се имали шта дуго промишљати. Ми смо од оног часа, како смо у шуму побегли, готови били да се с Турцима тучемо, али нисмо се могли ослонити, да ће народ с нама пристати на освету због ова два
Ону ноћ дође мени писмо од Грбовића, и од наши̓ буљубаша, да су Турци ону ноћ, кад сам ја отишао, побегли из Ваљева; тако ми исто и стриц Јаков пише да су разбили Турке на Свилеуви, и млого и̓ побили, но да гледам џебане што
лајтнант и поп Јаков, парох бољевачки, са кочијама; ја се поче̓ хвалити и казивати, како су Турци ону ноћ из Ваљева побегли, како и̓ је мој стриц Јаков разбио на Свилеуви, и да је пало око 270 Турака, а оно друго рањено и поплашено побегло у
(И ово да знате: било је у Топчидеру десетак кућа сламњача бугарски̓, пак су празне остале а Бугари побегли. Кад смо ми из Остружнице пошли, оставимо Аћима Дољанца из Остружнице да се прикучи оним кућама и да и̓ у ово и ово
Ону ноћ он — Карађорђе — Живко Дабић и Милован Грбовић по̓итају с војском, дођу у Бранковину, а Турци већ побегли, и они трчали за њима до но планину, не могли стићи.
Познам да једна војска бега, али је наша, али турска. Изађем на путу куда су Турци побегли; нађем на путу једнога, мало даље два и три мртва Турчина. Чујем један сат од мене гди пушке пуцају, али све даље.
Ја оставим момка, да ми, кад сване и разбере јесу ли Турци побегли, као што нам каза Гача и Никола, или јоште у шанцу стоје, хабер донесе.
везир београдски, заиште од најбољи̓ фамилија 3 хиљаде момака да погуби; каки су ти осуждени уплашили се и побегли, како су други устрашени к њима сајединили се и на оне Турке напали, који су Србе убијати хтели, и тако су неке
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Забога и побога, пропао сум! КАТИЦА: Забога, шта је ово? ЈАЊА: Пустаљије, пустаљије! ЈУЦА: Гди? ЈАЊА: Побегли су, господин нотариус, ми помозите! Оћим да пођиним. МИШИЋ: Али шта се то догодило усред подне?
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
му срце збуњени Отворили срце белутка У срцу змија Заспало клупче без снова Пробудили су змију Змија је увис шикнула Побегли су далеко Гледали су издалека Змија се око видика обвила Ко јаје га прогутала Вратили се на место игре Нигде змије
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Као да смо побегли из школе, зар не? – казао је, осећајући под прстима млада, уздрхтала леђа. Требало би написати есеј о гладним прстима
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се поново видеше и састаше, почеше се опет разговарати како би побегли. Онда рече царев син њојзи: — Кад дође змај, питај ти њега где је добио оног коња, па ћеш ми казати, да и ја тражим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ко? — Наши... овај... Танасије и Јанкуљ. Било је очигледно да су ноћас, када је наређена најстрожа приправност, побегли из батерије, чиме су учинили велику кривицу. Али они су сада донели кафу...
Пси су очајно лајали. Ордонанси залупаше на врата прве куће. Али из куће се нико не појављује. Укућани су или побегли, јер се данас изнад села борба водила, или су престрављени, те не знају на кога ће наићи. — Разваљуј врата!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Вођа иде напред, уз њега најодважнији (мање двојица. За њих се не зна где су. Опште је мишљење да су издали и побегли. Једном је приликом онај говорник и говорио о њиховом срамном издајству.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Због тога су из трећег села сви побегли, а само остала једна баба, која није магла ићи. Наишавши на њу, Турчин је упитао: — На чему јашем, бабо!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се наново видеше и састаше, почеше се опет разговарати како би побегли. Онда рече царев син њојзи: „Кад дође змај, литај ти њега где је добио онога коња, па ћеш ми казати, да и ја тражим
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мало је оних који смеју да му се ругају „Дошљак“. Кад сване, они неће бранити општину. Побегли, пси, чим су звона чули. „Ако некада будем имао децу, презиваће се Лукић“, рекао је Вукашин. „Зашто?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Седам дана како је она немилосрдно лила без престанка и држала нас под стрејама где смо побегли из наших логора које олуја уништи једно послеподне кад се поцепаше и последња шаторска крила и одлетеше.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се наново видеше и састаше, почеше се опет разговарати како би побегли. Онда рече царев син њојзи: — Кад дође змај, питај ти њега где је добио онога коња, па ћеш ми казати, да и ја тражим
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Витлају се гори, доли, Од муке и жара, То су моји стари боли, Јадовања стара. Побегли су од твог ока, Па с’ обзиру на те... Један часак... једна речца...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Та ти шина са наше стране била је за његовог командира један доказ више да смо ми побегли... Решили су да изврше пробу. Испалили су један плотун и викали: „уре“. Затим други...
Огрнули су ме најзад шињелом. — А где су се Бугари разбегли? — пита Мишић. — Једни су побегли на ону леву хоризонталну пречагу, ка Сивој Стени, а други на десну, према Кочобеју. — А да ли сте видели четнике?
Био је дан, када сам се пробудио. Тада сам сазнао да су Бугари побегли са Сиве Стене, јер су им друге трупе зашле за леђа. Па зашто смо онда ми улудо изгинули?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У сан о планини Белутак уђе, кад зачу запомагање Коралне Гране. — Помози, брате! Спаси! Сви су побегли, шта да радим? — јаукала је Корална Грана, а срце Белутка пунило сажаљењем. Како је лупка! Како ломна!