Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Међутим, топ опет напунисмо и управо у пешаке, који су кућу опколили; ђуле паде, а пешаци оставише кућу и побегоше сви за брдо, а наша војска за њима (а на свом брду пшеница већ влатава).
По дугом боју они се врате, а ми за њима на брдо. И кад видимо да они одиста побегоше, фришко извучемо топић онај други (за који је Лука остао те дотерао, а онај први отерао је Карађорђе и Јаков на
Лука остао те дотерао, а онај први отерао је Карађорђе и Јаков на Пожаревац), и Турке све ђулетима у леђа, а они у трк побегоше.
У Савамали бејаше око 50-60 турски̓ кућа и једна џамија; а кад се Турци не смедоше у оне куће уставити, но сви побегоше и у Варош-капију уђоше, онда ја и поп Лука с војском уђемо у оне куће, а веће је био близу мрак.
Монастира, Макарије, и Петар Молер са 20 момака из шуме проспу пушке, повичу: „Јуриш, јуриш, браћо, ви одозго; побегоше Турци!” Тако се Турци поплаше, побегну Шапцу.
сви углас повичемо, и неколико пушака опалимо: чуше и видеше Турци нас и помисле да за нама велика војска иде, пак побегоше натраг, а наши, како и ми сретосмо, окуражише се и за Турцима.
Недић, попаливши Петрц где Турци побегоше, удари на стражње и доста и̓ побије и пљачке и коња узме. Ја оставим момка, да ми, кад сване и разбере јесу ли Турци
и камење по њима прсну, наши ти Цигани не чекају друго ђуле, но сви широм оставише метериз и преко Ђетиње граду побегоше.
” — Чујући Турци тај глас, а видевши где џамија скоро усред вароши гори, уједанпут оставише своје бусије и побегоше граду. Срби јуришише и са све страна запалише куће.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Их, шта учини, болан! — рече Ћебо. — Избуди чељад!... Бежи, бежи! И сви троје побегоше, што игда могу, на вратнице... Док, ништа ти бог не даде, излете Живан пред кућу, па подвикну: — Лопови! Пушку амо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пушке се напунише. Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... — Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? — Не. Сад се прибирају. Сад ће ударити силовито, али то ништа није!... Само добро гађајте!... А сад мир!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад пси у Црној Бари залајаше и стража јој довикну: Ко је? – она, газећи воду са мојом мајком, каза: Робиња! Побегоше Турци ка Ужицу! Гут Јаwохл? А деда Теодор?
Теодосије - ЖИТИЈА
Тако и они кад чуше како свети изговара Символ свете вере, побегоше од пештере и ишчезнуше. А свети, претећи им, говораше: „Телесна звер и клеврет ваш, покварена и вештаствена змија,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Језди гором Србадија млада, Још пушкомет, па ето им града. Уједанпут викнуше ратници: „Побегоше из града крвници!“ Глас тај оде од уста до уста, Помами се Србадија пуста, Па окупи витезе коњице, Слегоше се коњи
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ Пекар је, очигледно неким чудом, претворен био у кукавицу. На његову кукњаву дотрчаше комшије, али кад га видеше побегоше од страха. Предвече се врати жена кући и запрепасти се кад код куће нађе, место мужа, некакву грдну птицу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши: — Бата се љути! Али тада се Софка диже и сама учини оно што је осећала да треба да учини.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Стресе се: соба је и сада пуна густе и сулуде звоњаве. Дланови јој побегоше с лица. Десна рука застаде у Ђорђевој коси. Сув бусен дивљег јечма. Његово дисање гребе јој надланицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Непријатељски се коњаници узмуваше. Неки окренуше коње налево-круг, и у трку побегоше ка јарузи, кроз коју су се невиђено пробили у нашу позадину.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у шетњу; Стојан краде кључе од ризница, а Илија кључе од арова, награбише небројена блага, па узеше два добра коњица, побегоше у Котаре равне.