Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ево, погледај у мој дневник, преврћи лист по лист: све сам у животу побележио, све — али све саму тугу, све онај големи бол што ми толико година душу раздире...
силава своју мараму, па, убрисавши зној са чела, окрене се својој бледој сенци, своме мршавоме ћатици: — Јеси ли све побележио? — упита га капетан, а ћата понизним гласом одговори: — Јесам, господине!