Употреба речи побелеле у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо — вели гђа Перса, а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!

А друго, научила сам код своје куће да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа, а ноздрве јој побелеле, и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави албум и поче читати Риналда Риналдинија), као да му очима хтеде

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

На ногама поцепани опанци или остаци цокула, које су већ побелеле од воде и блата. И још дубље рију и канал продужују у позадину. Пешаци...

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

И те руже не беху више црвене, него беле, беле као снег. Црвене руже побелеле су од Магдалениних покајничких суза. И од тог доба има на свету и белих ружа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Живадин попи наискап чашу. Његове плаве ОЧИ су готово побелеле а лице се о пустило. Гледа шкиљавим очима за Енглескињом и вели: — Е сунце јој њено, као да су је два бога правили, а

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности