Употреба речи побелело у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

У свакој дупљи излего се снег, сва огњишта је погасио снег, кључ и катанац: снег, Повлен, Маљен, Сувобор, све побелело, у кревету се будим ко у снегу, као да сам у неком другом вилајету!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

!... Јутарња хладовина све више стеже, и он поче да се здрхтава. Али му ипак то није падало на памет. Небо побелело, звезде се једва опажају, почиње да пирка јутарњи поветарац, опажа се јасно и магла на реци, — јутро је дошло.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности