Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И скрушен, полудео, модар, у побеснелом очајању, тресао се, грчио, ломио руке, уверен сасвим: да је сваком надању дошао крај и да ће за неколико дана само
говорио је и грлио ме тако снажно да ми је тај загрљај, најприснији и најтоплији, сведочио о најискренијем, о сасвим побеснелом осећању и оданости онога који ме грли. У тренутку ја заборавих све, сав бол, и мишљах полудећу од радости.