Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Запитам: „Шта је то, браћо, ако Бога знате?” — А они: „Та не брате него душману, зашто нас ноћас поби? ̓Оди седи у снег па ћеш видети шта је”.
а они окретоше уз Мораву и између Багрдана — управ место заборавио сам — на конаку удари Карађорђе с војском и све и̓ поби и пљачку узму.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ето ти затим и Симе. Чим уђе, одмах се окрете учитељу: — Што ти учитељу, поби ону децу? — Коју? — упита учитељ испрсивши се. — Знаш, хвала богу, коју! Што бијеш онако ђаке?
Ено преклане, памтиш и ти, Марјане, и ти, Манојло, а и ти, оче Стево, где по Драчићу поби све туча... Држи људи, зови чак проту из Ваљева те носи литију, и удри чини молитву — аја!...
Почесто се обзирала и ослушкивала. У кући се диже читава врева. Живан праска и виче, рекао би, све поби. Двоје деце побеже напоље плачући. Радојка окупи овце мало брже, само да одмакне, да не чује тај русвај.
— Знам, не да ти да се састанеш са мном. — Чисто зебем да не наиђе откуд... Остаде код куће. Чини ми се поби ону чељад... Ја побегох да не слушам. — Рчин човек!... — рече Страхиња. — Хтеде се јутрос побити са чича-Средојем...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати. - Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а? - И ти и ја, мој синк
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Амо вина и у тога ћупа, Па ондака запевајмо скупа, Па још песму дено Арапину Марко војске поби половину, Те задоби тог крвавог дана Седамдесет они тешки рана, Гледа царе ове ране љуте, Па дукате повадио жуте,
обасјава, Де му срећа мртва спава, Поломљене каже кости Од његови сви радости, Замукнуше тужним муком, Што он поби својом руком. Ох, да му се само даде Време врнут уназаде!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати. — Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а? — И ти и ја, мој синко.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад тамо дођоше, војводе одмах кидисаше на њ, али он поби штап у земљу те цијелу војску опколи, па им с града повика да се предаду.
Кад су се примакли близу села упиташе их сељани: — Ко вас поби? Одговорише им: — Лукави зец н јасенов ражањ. ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО Ходила некаква дјевојка на пазар и на глави
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И таман је уздигли, кад оно тресну граната у греду и све поби... Наш командант се обрати пешадијском официру: — Дакле, несрећан случај... Несмотреност пешака.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
дубоко преко границе залази, почесмо за њим и ми, али чим он опази да га из далека чувамо и пратимо — у мало нас не поби. Отада нико није смео ни да мрдне за њим. И, сад... ето... тако!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Арнаутин бацио револвер у воду, па сви у Гилане у суд. „Има ли Турака, не дајте, каурин све поби, ето и жене!“... Ухватише његова сина. Кадија му понуди да се потурчи, па да му син буде сло– бодан.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
На подножју шуматовачког виса видех где војНици дижу три четири крвава трупа. — Ко је то? — Добровољци. — Ко их поби? — Наши војници. — Зашто? — Рекао им ђенерал.
Остаде сам чистац. Ја једва уграби' овај проштац, па и то умало ти се не поби' око њега с једним буразером. Уватио он за један крај па вуче и виче: »мој је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Не дам ја марјаша за те ваше справе, откада ми онај хаубичар удари у ров па ми које поби, које рани, једанаесторицу... Тај ми је случај био познат. Покушавао сам да одбраним командира батерије. — Шта?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПОБЕДНА ПЕСМА Да живи Давид, Филистина гром, Избра га вечни Бог, вечни га штити Бог. Саул тисућ, ал’ Давид десет поби тисућа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Овај је датум за пету батерију фаталан. Сећаш ли се прошле године, када нас нађе хаубичка батерија, па поби људе, удари у топ... кару. Сећаш се?... Јест, баш двадесет четвртог октобра. — Командир заћута, па ме значајно погледа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ „Море, Турци, не газ’те орања!“ А када се Марку досадило, диже Марко рало и волове, те он поби Турке јањичаре, пак узима три товара блага, однесе их својој старој мајци: „То сам тебе данас изорао!
Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Таке књиге Осман растурио, па изнесе зелена барјака, те га поби у рудину траву, па под барјак купи Удбињане.
Што ли љуби Туркиње ђевојке? Рашта поби моје сератлије?“ Вели Михат: „Право ћу ти казат. Што ја љубих Туркиње ђевојке: кад удари цвијет у планину, кад порасте
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
град, дањом учини црни мрак, најпосле по свој оној земљи једну ноћ све првородно од човека до скота, свега имања поби и помори.