Употреба речи побисмо у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом. Заврзан се нашали: — Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!... Шта велиш ти, Сурепе? Суреп само слеже раменима.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

И сам Рајко у бој се нагнао, И он ране у руку допао — То су, брате, то су јади наши, Али ево и твоји и наши. Побисмо се и Турке узбисмо, Што могосмо, оно одбранисмо, Али Цвету, али злато твоје, Уграби нам пусти Радивоје, Проклет да

Ал' кад украј неки провалија, Ал' се отуд оруже засија, Још загрми један из лужине: „Амо робље, амо, каурине!“ Побисмо се, стаде шара цика, Беше мртви, беше рањеника, Ал' без ране не би ниједнога, Сваки љуто бранио је свога; Стари

То су, брате, то су јади наши, Али ето и твоји и наши. Побисмо се и Турке узбисмо И својштину своју одбранисмо, Само Цвету, само злато твоје Уграби нам клети Радивоје...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

А оџа се чуди шетајући што се ради од толико људих, докле виђе у пушку рожину. Ту се одмах помутисмо грдно, побисмо се огњем из пушаках; направисмо петнаест носилах, шест нашијех, девет њиховијех.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

« Ја опет укрутио за други крај, па вучем и вичем: »мој је,« те се умало не побисмо, а проштац нити је мој ни његов, већ ко зна којега је јадника.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности