Јакшић, Ђура - ПРОЗА
По ћошковима се виђаху деца. Седе жалостиво; побледеле уснице само им се мичу, из њих не чујеш гласа; од глади су промукла, само чујеш као неко шапутање: „Гладан сам!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Моја је обилазила острва. Седео сам погуран и црн, пуст, као Месечева сенка. НОВЕ СЕНКЕ Моје су руке нове сенке, побледеле су мирне, ко уморна свирала после теревенке кад их месечина дирне.
Над Нотрдамом се ведри, трепере побледеле звезде, као искре бежичног брзојава. Оне јављају да долази пролеће. Ишао сам по позориштима, школама, изложбама,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Љубиша, је л' те стра'? — упита неко. — Мене, вала, све'дно, — одговори он полако. Сви ућуташе. Звезде побледеле. По небу се осула нека неодређена белина, која му заклања чисто плаветнило и даје му неку суру нејасну боју.