Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А зашто, Јанко?“ запита сердар и гледаше га у чуду. Момак бјеше блијед као крпа; усне му поблиједеше и дрхтаху, очи упале, а под њима се црњаху два обруча. „Зашто, чоче? Шта је теби?“ понови сердар милосно. „Ништа...
“ Видјела бјеше то зора на истоку, па зар с тога се и она зарумени. А звијезде, стражарице ноћне, оне поблиједеше, па као да одлећеше у вис. Нестаде их. С тога ли зар?