Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Не још.“ „А гдје си их смјестио?“ „У млађупницу.“ „Нека их!“ Звона зазвонише. Видјело с двора напуни собу те поблијеђе пламичак од воштанице. „Е, утили свијећу па ајдемо!“ рече владика.
Дијете се живо обрну, па јој се чудним оштрим погледом загледа у очи. Цура сва поблијеђе, па се у тили час зацрвење пред тим испитујућим погледом, те као да га забашури, наже се и стаде да га цјелива.
“ Те ријечи дојмише се немило дјевојке. Поблијеђе као крпа, па оборивши главу истрже се. „Лако ћемо за то!“ рече Маркиша и оде.
Они га видјеше, али не свратише пажње. Како разабра прве ријечи што чу, устави се као скамењен и поблијеђе. Они говораху даље, не гледајући на њ. Јанко готово посрћући, потече к њима рашири руке и кликну: „Адолф!...