Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Тата мој, нека!“ викну дјевојка и потрча к њему. Сердар се у тај мах одиже; грчеви му лице скупили, а поблијеђеле усне разјапиле се. „Тата мој, што ти је ноћас?“ завапи Стана. Сердар љосну плећима на пустину, као мртав.