Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПОПЕВКА Запаљене свеће, као копља Пободене, јој, у оранице Задимљене. По телу конопља, Ваздух дубок до звезде Данице, над главом ми шýме воштанице, По гробу
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дижите очи мрачне, ко бунтовне буктиње зрачне пободене у дубоке црне колутове. Ви сте моја буна. Знам да вас драган зове, за ништа вас не питам.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Волим божићне обичаје. (Глупо се понашам. Сасвим глупо. И збуњено.) ... Нико не устаје. Са свеће, пободене у преломљен колач, капље восак. Слушају како капље и као да због тога ћуте. Сви се питају: зашто се ћути?
Она су невина као и пилићи, и нису крива што су прозори од шареног стакла и што су на. зелене лествице пободене црвене и плаве кугле поред путањица с варошким цвећем које не мирише, и што не знају шта је ливада.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Подигао сам скакавицу и отворио. Запахнула ме мемла. Према слабој светлости угледао сам дрвени сто, чије су ноге биле пободене у земљу, а иза стола кревет од дасака, застрвен шареним ћилимом. На кревету је лежала једна мачка!