Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ево једно гробље. Ту леже сељаци, До суседа сусед, другар до другара; А док се у своду бришу задњи зраци, Побожно капела стоји крај њих стара. И доле у селу задњи огњи згасли — Ноћ, и ту се спава...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
За пола сахата знало је цело село да је онај путник — што се онако побожно крстио кад је звонило и кад је прошао поред Великог крста, како приметише бабе; и што онако ирошки носи пóшу око
Африка
Нарочито је фетишери побожно чувају у влажној земљи, и хране просом из руке као какву фантастичну птицу. Све је тако чудно у овој архаичној земљи.
Теодосије - ЖИТИЈА
А призиваше Бога тајним уздасима за помоћника у напасти, и смишљаше и он дело побожно а уједно и преварно, јер беше окован срцем у мудрости, као што каже Давид, и запреку коју су му учинили они премудри
ништима који су долазили у вишеречени манастир и примали помоћ своме сиромаштву, гле, нека жена благообразна и побожна побожно приступивши рече му: — Свети Божји богољупче, Бог Ми заповеди и његова Богомати Евергетида да теби дам оно што су Ми
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То готово побожно страхопоштовање према старијима млађи испољавају у начину поздрављања, седења за столом, у раду, у разговору итд.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
37 То је низ побожно-поучних размиљања о животу и људским страстима, у другом су делу пригодне и китњасте похвале важнијим Србима из свију
1861. изишао је његов епски спев Св. Са̓ва Неманићь, пун побожно-патриотских размишљања, али у тешким стиховима и без живости и поезије. Грујић је доста писао у прози.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед обриса оба длана о чакшире и прими сат побожно као нафору пред олтаром. — У реду, побро, биће пажено ко очи у глави.
Ваљало је ту насликати коња и коњаника, а то је врашки тежак и заметан посао. Остали свеци обично стоје побожно, погледа дигнута небу, а овај Ђорђе, мегданџија, ем је коња упропањ нагнао, ем је објеручке скопао копље и пробада
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мој матори и данас необично побожно цитира епохалну Суетову мисао из 1952: „Да је вода добра, не би у њој крекетале жабе, него људи!
(Суле се побожно крсти пред запањеним скупом.) шта је радио покојни Лука Ћеловић? Јео празан пасуљ без меса за господина!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зинуо глупо и очи бечи, побожно гута мачкове речи. Напокон зора завесу диже, показа освит плави, у мирном селу, тамо за реком, први се певац
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги — И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. СУМОРНИ ДАН Киша сипи... У даљини Повила се магла густа; Дан пролази у тишини, Гора нема, поља пуста.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Забезекнути посматрамо светао крст, тај симбол вечне трагедије људске. Војницима је овладало тихо, побожно расположење... Кола се зауставише иза аустријских ровова. Свештеник сиђе први, остали за њим.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати. Љубица је пазила на децу И крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.
Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Одлучним, младићским кораком, приђе он катедри и побожно скрсти руке. Ђак изговори молитву. — Седите! — рече он, рашири испитни списак, па и сâм седе.
Једнако му на ум излажаху обичне земаљске, грешне ствари, које расејавају човека, кваре му побожно расположење и удаљавају га од Бога.
пут, очену гранчицу суха босиљка, што га је донео са гроба светог краља, па је задену за појас, обрте се истоку, па се побожно прекрсти неколико пута и затим се крете на пут.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
АЛИЛУЈА Били смо деца, и на трошној клупи, У старој порти, испод кестенова, Побожно, када Мај и нада пупи, Слушасмо тихо, на помолу снова, С невиним хором скривених славуја, Мутну и тужну песму:
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердар се диже те погледа око себе; скиде капу па се побожно прекрсти, говорећи: „Смилуј се, Боже, мени грешном!“ Затијем, диже струку на главу и момачкијем кораком стаде се пети.
„Богу јакоме да је за милост!“ рече сердар, скинувши капу и прекрстивши се побожно, „нешто ми сад у души свиће, таман као иза ноћи кад зора заруди!
Кривац оста на средини. Звоно једнако звоњаше. Владика скиде камилавку, људи прекрстише руке побожно. „Марко Јоков, јеси ли све истинито исповједио?“ започе Владика. „Јесам!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер кога ради журимо ово да стекнемо, ако не ради ваше врлине, браћо моја, као што рекох? Него, поручујем вам побожно и благочастиво, да не би овде код многих добила место клонулост и сва трпеза извољевала, да не буде оних који не
од свих, нека чини три метанија пред Пресветом Владичицом нашом Госпођом Богородицом и Наставницом, и нека са страхом побожно целива [икону]. А потом да се поклопи игуману до земље.
Онда нека приклања игуману главу своју откривену, а игуман часним крстом знаменујући га, нека овако побожно говори: „Молитвама Пресвете Богородице и молитвама светих отаца постављају те за економа манастира!
ГЛАВА 31 О игумановом поучавању братије да не праве метеж уставши од трпезе, него да побожно иду у своје ћелије Такође да надгледа игуман на појањима у цркви и при уласку у трпезарију.
неку службу постављени, економ рецимо, и еклисијарх и параеконом и други многи који држе манастирске работе, пажљиво и побожно их обављајући, праведно је не смењивати их од својих послова.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ено једно гробље. Ту леже сељаци, До суседа другара; И док, к'о кандила, гасну задњи зраци, Побожно капела сред њих стоји стара. А доле у селу задњи огњи згасли Ноћ: и ту се спава...
Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги... И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. В. Илић ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“. Човечанство не беше никада тако побожно као у оно доба. Крајем једанаестог века ставило се побожно човечанство Запада у покрет да ослободи свети гроб.
“. Човечанство не беше никада тако побожно као у оно доба. Крајем једанаестог века ставило се побожно човечанство Запада у покрет да ослободи свети гроб. Непрегледне гомиле света и силне војске витезова кренуше ка истоку.
Прво, што запазих онде, беше велико распеће, обешено о зиду; ја му приступих, прекрстих се и погнух побожно главу. При томе ми падне поглед на једног човека који сеђаше онде на столици, баш испод разапетог Христа.
Дигох поглед к небу, и прекрстих се побожно. У том свечаном расположењу настависмо још неко време разговор док се, напослетку, не опростих са њим.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све је било чисто, побожно, очекујуће. После вечере коју смо провели у разговору са његовим оцем, угледним трговцем старога кова, строге
Баш у то време, иако опијен славним победама, Београд се побожно сећао мртвих, засипао их силним цвећем, захвалношћу и сузама, више и усрдније, можда, него икад дотле.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
јабукама на крајевима; читави снопови тих карниша, које, недокучиво зашто, грађански пијетет љубоморно чува и побожно по- храњује по угловима, попут трофеја од застава по музејима — фантастична копља ко зна каквих несталих стијегова...
По улицама сте могли видјети ројеве косматих смртника сакупљених око лешине каквог бесмртника: на кољенима, побожно су јој сисали крв испод грла... — Како то: „лешине бесмртних”! Цонтрадитио ин ађецто!...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
једном Мисао сене, да ће можда сузе Ох ове сузе, крви моје пуне — Проћи и пасти по покрову ледном, На лице твоје, што побожно труне, Унети израз у линије, боје, Расточит самрт и спојити узе Живота с душом.
Под прозором застах. Ту сам дуго био И дрхтао тако без гласа и моћи: На зид руку ставих побожно и ти'о, Не могах је дићи, не умедох поћи. Наједном се тргох. К'о да неко иде? Мис'о моју прели крв ми узрујана.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Прими молитву његову. Он лије сузе на твом гробу и побожно се клања светој успомени твојој, која ће у њему вечно живети.
Прими молитву његову. Он лије сузе на твом гробу и побожно се клања светој успомени твојој, која ће у њему вечно живети.
Ћипико, Иво - Приповетке
за руку и слуша певаче који у песми објашњавају живот светога Рока чудотворца, а кад спомену кужну болест, обоје се побожно прекрсти. Тек пред подне доврши се служба, а било је време, јер светина махом се разбеже по дубрави.
Убиј! А кад угледаше крв и замрзла човека, поплашише се и разбегоше у редове литије. И литија суче се издржљиво, побожно, полако напред, уоколо ка цркви... Жупник, у сјајним одеждама, наоко миран, у сав глас запева светачку песму.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
је био једна језива тужбалица док се војске не сударише: он тада подиже главу и обори очи на Хамзу крај оџака, који га побожно слушаше. Онда плахо размахну гудалом и закликта страшни сукоб и лом.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
само речи И дивно смо се снашли у тој немаштини Утешно је бити земља Поносно је бити камен Премудро је бити ватра Побожно је бити ништа Прљав од сувише опеваване шуме Песник пева упркос поезији Без срца без насиља и без жара Као реч која
Петровић, Растко - АФРИКА
Нарочито је фетишери побожно чувају у влажној земљи, и хране просом из руке као какву фантастичну птицу. Све је тако чудно у овој архаичној земљи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Ово рекло Цвет-девојче Па с’ побожно прекрстило И на другу страну легло, И тек што је очи свело, У сну јој се приказало Момче младо голобрадо у оделу
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— рече врло меко, готово побожно отац Сопронија и сједе на праг од подрума. — Ја најволим на прагу... — Од подрума! — додаде неко из мрака.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну Побожно и нечујно.
Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је. Задња звезда догорева. XИ Север је плео гранама опело, Побожно зима спуштала се с гора, Из свога сиво-плаветнога двора; И јаблању се грчила имела.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Онда је извадио из торбе прибор и пергамент, брижљиво, скоро побожно све то поразмештао по столу, ставио на крајеве пергамента своје мале беле шаке и загледао се у горњи десни угао стола.
Трептупаћ је на својим широким мечкастим леђима теглио Никанорово млитаво телашце. Спустио га је побожно и пажљиво крај ватре на прострту поњаву. Није био мртав.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но ти, којој сам певô млад, У тавној, јесенској ноћи, слушајућ познате звуке, Хоћеш ли с тугом тада побожно склопити руке За покој умрлог знанца?
Мршаво, малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги И кипта досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. 1886. (ТО ЈЕ БИЛО - СЕЋАШ ЛИ СЕ?) То је било - сећаш ли се? - пре милијун можда лета.
И док сам слатки санак снивô, С гордошћу ја сам очекивô Растанка нашег тужни дан. Тако побожно факир пада. Служећи верно богу свом: Свршетак игре смрт му спрема, Ал' он од смрти страха нема, Него се гордо срета с
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Слушаш ли, разумеш ли ме? ПАРАПУТА (трепћући, гледа побожно у Мирона): Хм, хм. Слушам. Ти и Бог, дедо. МИРОН (посади Парапуту да седне): Седи ту.
(Осталима): Сад хајде. Ја на гробље, а ви вашим кућама. Овде се нема шта више. СВИ (крстећи се побожно, одлазе). ТАШАНА Не бој се ти мене, Парапуто. Чуваћу те ја. ПАРАПУТА Не бојим се. Јер и ти си земља као и ја.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
цркв.-слов.) значење: брзина, окретност БЛАГОВОЛЕНИЈЕ — благонаклоност БЛАГОГОВЕЈНО — побожно, с пуно (побожног) поштовања БЛАГОДЕЈАНИЈЕ — доброчинство БЛАГОДЕТЕЛНИЦА — доброчинитељка БЛАГОПОЛУЧИЈЕ — напредак,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (ломи се): Ех, молите Бога, што је овај сада свети благи, Божји дан. (Прилази побожно и седа за софру; строго.) Хајд, дај, али брзо! МАГДА (срећна подмеће му јастук, нуди га јелом, вином): Узми, газдо.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Девојка Јаћим и Ана садруштво доброродно и побожно без укора моји су родитељи и како ја тихоизрастлица с пророци да се састајем?