Милићевић, Вук - Беспуће
Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака који је изучио резање кад је био на робији. Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се што сви гледају на њега,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
засењен пред чудесним сјајем Лепоте твоје, слаб, без једног даха, Као да сваког часа живот дајем, Прилазим теби пун побожног страха, Посрћем, клецам, докле ме привлаче, Ко провалија тамна и дубока, И док страсним преливима мраче, Твоја два
Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од дуката о врату му блиста. По оквиру утиснута срма чиста, А оквир јој рез̓о уметник из Дебра.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
толико постајало заносно, толико и он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од дуката о врату му блиста; По оквиру утиснута срма чиста, А оквир је рез'о уметник из Дебра.
Анђел'ја млада, усамљена тада, К'о срна лака, к' кошута плаха, Силази мед' цвеће да за драгим тужи, Светине пуна и побожног јада.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Србе с Косова и Скопља, Велеса, Прилепа, Битоља и Дебра; Оживесмо прошлост, мачеве и копља, И круне и митре и побожног себра. Дан божији опет земљу плача виде.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Млад момак и девојка упоређују се и идентификују са б.; девојачка душа, или душа побожног старог властелина, мирише на б. б.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Иако је пала ноћ, има овде још доста побожног света. Доле, у вароши је много живље; она нема додуше никаквог уметног осветљења, али месечина обасјава улице и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
цркв.-слов.) значење: брзина, окретност БЛАГОВОЛЕНИЈЕ — благонаклоност БЛАГОГОВЕЈНО — побожно, с пуно (побожног) поштовања БЛАГОДЕЈАНИЈЕ — доброчинство БЛАГОДЕТЕЛНИЦА — доброчинитељка БЛАГОПОЛУЧИЈЕ — напредак, благостање, срећа
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
је затим кукурузишта, усамљене љескаре ивицом ливада, најзад и црквени таван, али је тамо само поплашио неког побожног мачора који је ловио црквене врапце. — Види, молим те, чак ни овдје их нема. Гдје би онда могли да буду?