Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Српска поезија XВИИИ века постала је угледањем на побожну руску поезију с краја XВИИ и с почетка XВИИИ века, и тобожњи александринац Кипријана Рачанина и пољски тринаестерац
Јован Рајић зна и подражава ту побожну руску поезију, он исто тако зна и за учену псевдокласичну поезију, и за собом ће оставити у рукопису цео један уџбеник
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Звек наших мамуза је скврнавио ову побожну тишину. — Господине наредниче, закључано је! — рече Танасије, покушавајући да отвори врата за улаз у торањ.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Прво и прво, ми, данашња влада, хоћемо мирољубиву, побожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди; а што они тако зверски поступају према нама, то ће им
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ја за тобом иђах, и у једном маху, Слушајући тице и таласе речне, Ја осетих силно, у побожну страху, Да је најзад дош̓о час љубави вечне, Час љубави праве, жељене и чедне, И све што у души мојој беше часно, И
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. НЕБЕСНИ ЗВУЦИ На крилу рајских снова, у часу тишине бајне, Побожну душу диже лахора благи лет, Кô мирис руже мајске на крилу зорице сјајне, И смерна душа види небески, зрачни свет.