Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Рече ми: стигла те је честита срећа; а рада сам видети је и сазнати побољма. Врх натуре ми реч издајеш, а сконе не исказујеш, чудно ми је за то.
Бар сотога се увери, а деде отид' тамо до њих те разбери и навикни побољма што им се је било припетило. Девојка Јаћим и Ана садруштво доброродно и побожно без укора моји су родитељи и како ја
и како да не бих се од тога жасила и више паче неверовала таквоме чудном указивању а кад ми за то доказујеш јоште побољма уразуми ме о томе! Гаврил Одбаци већ ту бедујасту неверну ћуд од себе, велим ти о девојко!