Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Човек, и кад је много и много преживео, није се наживео... — Није, богами, учитељу, ето видиш, овај мој побратим Живко... Хе, мој брате, да знаш какви је то момак био, а сад сенка, сенка од човека!
Као што сам ти казивао, пре четири године није било угледнијега ни веселијега момка у целој околини него што беше мој побратим Живко из Доње Мутнице; тамо, опет, код нас испод Ртња, није било дивније девојке него некаква Стана Чукурова из Лукова.
Пре три године, баш на саме Духове, дође ми побратим у госте. Беше као нека заветина у нашем Лукову. Дан леп, планине се зелене, а поветарац носи са големога Ртња мирис од
По беломе се лицу просуло оно жарко руменило, а очи јој севају као варнице. Кад су се и они пустили, побратим, дође мени, пребаци своју руку преко мога рамена, рука му је дрктала, а беше врела као жива ватра.
Мој побратим спусти руку са мога рамена, а ја сам приметио да се дубоко замислио. А кад се коло опет отпочело играти, он се наново
Мој побратим шану ми на уво да је време да се да знак, и он квекну, исто као новорођено дете. У крају шљивара нешто се забеле.
И побратим није изгледао лоше: не знаш чему пре да се дивиш, да ли лицу, оружју или витоме стасу. Диван пар људи, помислио сам, а
Кад нас је видео, он се издиже мало и пружи руку да је целујемо, мој побратим приђе руци, а невеста за њим... Кад је њу видео архимандрит, он остави настрану бројанице, лице му се зажарило, а у
“ По тој самој речи, по самоме звуку, видео сам да је познаје — и то да је добро познаје. Ја сам то приметио, али мој побратим, занет својим мислима, то није видео. „Е, џанум, добро кад сте дошли!“ рече калуђер кад се мало прибрао.
Стана се сва заруменела и саже се да га пољуби у руку. Ја сам приметио како јој калуђер стеже руку, али мој побратим то није видео. У недељу је била свадба.
али ја ободем коња и брзо као стрела оставим за собом манастир заједно са његовом прљавштином и прикривеним гресима. Побратим ме је једва дочекао... Сиромах, није знао какав му горак напитак доносим...
Мајка његова тужно је гледала за нама... Сирота мати!... Код моје куће смо провели два-три дана, мој побратим се није сећао да треба кући ићи. Тек кад сам му приметио да ће му се мајка за њиме у бригу бацити, он се тужно осмехну.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Доћи ће хладно време снега и дима, кад ће ти ђаво бити бог, гавран побратим, а гуја посестрима, док ти ураста крило, а расте рог.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Мајор љутит каже, да то не може бити и оде обрштеру, а ја и мој нови побратим Дел-Амет останемо под једном стре̓ом. Док мајор дође и полако нам рече: „Но, ћутите ту, док Турци из парлаторије оду;
— Сад дођу думенџије и узму сваки свој чамац, и путујемо неколико низ воду. — Чује се нешто где хучи! — Пита мене мој побратим Протић: „Чујеш ли, побратиме, штогод?” — „Чујем нешто хучи, а не знам шта је.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!... Тако смо рекли! Лазар се мењао у лицу. Горела му је црна земља под ногама... — Хоћеш ли, јапане?...
— Не замери што ћу те питати! — Шта? — Јеси ли ти јуче ступио у дружину? — Јесам. — Је ли то тебе оцрнио побратим? Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. — Откуд ти то знаш? — Казао ми воденичар.
А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... — Јест. Тако је и мени казао. Ама ја не знам откуд он то све зна!... Да не греши он душу?...
— Шта ти је? — упита Станко. Она показа руком Зеку, који им се приближавао. — Не бој се! То је мој друг, побратим!... — Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!...
Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном).
И заиста, на капији се појавише: Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. — Добро вече! — повикаше. — Бог добро дао! — А побратим? — упита Станко. — И он ће скоро. Очекује Иванка из Сарајева. — Јесте. Отишао је да купи дарове...
— Нема. Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... — О, хвала ти, боже!... А је л̓ се вратио мој побратим? — Данас се враћа. Вечерас ће бити у Парашници... И поздравио вас све. — Поздравио?... Хвала му!
— искокано зрневље; пуцање пушака као кад се кокају зрна кукуруза јако — сад јанџик — врста торбе јаран — друг, побратим јордам — охолост, поноситост кабулити — допустити нешто, марити за нечим када, кадуна — госпођа; кнегиња канџија,
кабулити — допустити нешто, марити за нечим када, кадуна — госпођа; кнегиња канџија, камџија — бич карда, кардаш — побратим касаба — варошица, паланка кашилук — на пушци огњило кованлук — пчелињак котлац (коталац) — јамица под грлом
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Неко куца на моја врата. Ана ме зове на вечеру. Твој побратим ИИИ ПИСМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Побратиме, приповетка је свршена. Ти ниси ништа више ни очекивао. Ти знаш мене. Твој верни Побратим В ПИСМО Н .... Не знам којим си путем начинио онакав закључак у твоме последњем писму: „Ви се обадвоје узајамно
могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу учинити, тако не био твој Побратим ВИ ПИСМО Н... 1. И 187.. Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао.
Дакле ја сам све свршио, ја имам жену која ме воли. А моји: моја мати, мој побратим, моја земља? Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео. Сам самцит, с њоме у мом загрљају.
Ну, „велико писмо” је готово. Сачувај га. Можда ћемо му се кад слатко смејати. Твој побратим ВИИ писмо У Н., 17. ВІІ 187...
Мило ми је што је у целој овој историји била моја част ангажована. Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.
Само да овако остане! А што и да не остане? Просто не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар. Твој побратим ІХ Писмо У Н., 14. XИИ 187.. Драги побратиме! То је било овако. Она је била весела, кô што сам ти већ казао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Него нека му каже, ко их је довео до овога. Бајевич га упита ко је он. Исакович му онда рече да је росијски официр, а побратим ритмајстора Подгоричанина, кога је оставио дома, у Срему, а који се сели у Росију.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нађе л' мане ти какве на њојзи? Кажи, брате, ако Бога знадеш, Што на срцу својему имадеш, Мој по Богу ти си побратим — Казуј брже, да се не мучим.“ На ово је јунак Радивоје Мало лице разведрио своје, Јоште рече: „Хеј мој побре мио!
А кад десет за белце растуриш, Ваља једну у тор свој да сјуриш, А за малту што се дегод плати, Све ће тебе побратим да врати. — „Ој чудне књиге, шинула је гуја! Чудна стада, надр'ô га вуја!
Кажи, брате, ако Бога знадеш, Што на срцу своме ти имадеш. Мој по Богу ти си побратим, Казуј брже, да се не мучим!“ На ово је јунак Радивоје Мало лице разведрио своје; Јоште рече: „Чу ли ме, пријане,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако цијењену ствар у дјечје руке, то је за дједа био велик ризик. Сљедећег Михољдана побратим Петрак не појави се на нашој слави. Дјед се забрину. — Да није болестан, бог ти га видио?
Толико заједно љеба изјести и ракије попити, па опет му његов побратим парипче. Е, е, Петраче, лијепо ти мене јутрос накраси. Тек тада се самарџија прену и упиљи у свог саговорника.
Пловио сам низ вјетар, лак и слободан, а за мном једрио мој велики пријатељ и побратим. Пратио ме је у корак, у стопу, и није требало да се озбирем, он је вјерно јездио за мојим петама.
Знам ја да и ноћас наш побратим нешто слично мисли слушајући ову пуцњаву око Бање Луке, па већ ако није од наше позадинске команде задужен да евакуише
— Па није ти, ваљда, криво? — Како кад, брате. Ево га, видиш, овај твој побратим још честито није ни оседлао ни узјахао, а већ се натреса: куда, сељо, а!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мајка скочи. Суза јој се скотрља. На нашој капији уђе заносећи се, са заваљеном шубаром, наш ч’а Јован, ортак и побратим покојног оца, а за њим, тискајући се, свирачи. — Овамо, — говори им он и показује на нашу кућу.
После за њега ништа није чула до само то да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха, бојазни...
— Ко? — тргла се она. — Та он! Побратим! Тај срећник. Срећан ли је он! Она од страха једва дође до гласа: — Како, брате, а зар ти...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
»да Ти душа свирку пије, »светлост да Ти лице мије »пламен да ти срце грије, »дивотама жиће слади, »а побратим месец млади, »да те хлади! »Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда. језди!!
на вршку брега висока, незнана соја, незнана рока, једно се дрво големо гледа, и сунца, и посред, леда векове траје, побратим кама, од смрти живећ, од јада сама, огромним грањем у небо ниче, кô преклињући свет-мучениче дижу му с' руке, огранци
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Казуј, мати, је л истина? Мати одговори: — Погодио си. Има. Ту је ваш побратим. Он мене помајчи, а ја њега посини, јер кад уђе у собу назва ме мајком и приступи ми руци.
Змај син на то запита: — Па шта тражи тај побратим овде код нас? Мати му одговори: — Он тражи изгубљену кћер свога цара Петра из девета вилајета!
Кад буде увече, попов најамник нађе врећу и уже, па отишавши с побратимом над јаму, уђе у врећу, и побратим га свеже преко среде, па спусти у јаму.
Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом? Боље је да ја ово носим сам, а он нека гледа како ће изићи
Кад мало посустане, и врећа му се низ леђа пониско обеси, онда побратим из вреће повиче: — Дижи, побратиме, уједоше ме пси! Кад овај то чује, а он баци врећу на земљу.
И онде после дугог разговора обрече онај што је дужан два новца да ће их јамачно платити кад му побратим други пут дође, па се растану.
Па онда легне у кући налеђашке и прекрсти руке а жена га покрије и стане јаукати. У том побратим пред кућу, и назвавши јој: „Помози бог!
Онда побратим рекне: — Бог да му душу прости! Он је био мој побратим. Ми смо заједно радили и трговали, и кад сам га тако нашао,
Онда побратим рекне: — Бог да му душу прости! Он је био мој побратим. Ми смо заједно радили и трговали, и кад сам га тако нашао, барем ћу чекати да га отпратим до гроба и да бацим земље
јој рече нека иде попу те му каже да је он умро, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и гробље, неће ли побратим онда отићи.
Кад поп с осталим људима пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, нипошто неће оставити сама, него да ће
Кад побратим виде где људи с оружјем улазе у цркву, он се сакрије у један угао; а хајдуци ушавши унутра поседају и благо поделе све
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Побратиме зубати, одакле нам идеш ти?“ А побратим чудно режи, ал не бјежи. „Далеко је моја кућа, ја сам главом овчар Жућа, ноћни стражар
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
!« Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало. Био је човек патриота.
Радо би викнуо: »У мутвак! У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој: Ђузела, побратим те зове на малко играње. Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 Побратим се побратиму ’вали: — Имам жита више него лани: Два кошића — до светог Божића, Два амбара — до светог Лазара; Шарка
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад то цар каже своме зету, а зет се опомене, што му је најпослије казао побратим на растанку, па не смије да иде, него се стане одговарати, да је он већ побацио љекарину, и да више не зна лијечити.
побратиме! погибох!” У то долеће му побратим говорећи: „Ево ме, шта је?” А он му одговори: „Ево притискоше ме цекини, хоће да ме удаве.
” А он му одговори: „Ево притискоше ме цекини, хоће да ме удаве.” А побратим му рече: „Реци: „„доста већ””, па не ће више излазити.
Кад то цар каже своме зету, а зет се опомене што му је најпослије казао побратим на растанку, па не смије да иде, него се стане одговарати да је он већ побацио лијечење, и да више не зна лијечити.
Кад буде у вече, попов најамник нађе врећу и уже, па отишавши с побратимом над јаму, уђе у врећу, и побратим га свеже преко среде, па спусти у јаму.
” Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом? Боље је да ја ово носим сам, а он нека гледа како ће изићи
Кад мало посустане, и врећа му се низ леђа пониско обеси, онда побратим из вреће повиче: „Дижи, побратиме, уједоше ме пси!” Кад овај то чује, а он баци врећу на земљу.
” И онде после дугога разговора обрече онај што је дужан два новца да ће их јамачно платити кад му побратим други пут дође, па се растану.
” Па онда легне у кући налеђашке и прекрсти руке, а жена га покрије и стане јаукати. у том побратим пред кућу, и назвавши јој „Помози Бог!
” Онда побратим рекне: „Бог да му душу прости! Он је био мој побратим. Ми смо заједно радили и трговали, и кад сам га тако нашао,
” Онда побратим рекне: „Бог да му душу прости! Он је био мој побратим. Ми смо заједно радили и трговали, и кад сам га тако нашао, барем ћу чекати да га отпратим до гроба и да бацим земље
рече нека иде попу те му каже да је он умръо, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и гробље, не ће ли побратим онда отићи.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
године много пута му је, кад је претила турска потера, слао тајне поруке. Били су побратими. Али ни тај побратим није сазнао за замку коју су Турци спремали Васи и Марку Чарапићу,1 уочи Ускрса 1804. године.
и хтео да их подели са њим, Петром, али да сад види да нема с ким да дели златнике као што нема с ким да буде ни побратим, јер тај што иде уз њега и није човек.
Учини му се да је међу кметовима који га чекају, опазио и остарело лице онога Петра који му није постао побратим. Одједном на лицу тога човека, можда Петра, види ружну примисао и види како га његови нови другови чудно опкољавају.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Киша више није падала, али мрак беше потпун. Тада се сетих да сад наилази месташце где се мој побратим венчао и би ми жао што бар није дан да понова видим село и јасно оживим старе, тако пријатне успомене.
Али ми се сад све учини друкче него некад. Оног дана кад смо стигли овде, побратим и ја, сећам се, имали смо мало једно разочарење.
Чести гвоздени мостови над дубоким безводним пролокама. Воћњаци, усред којих се беласају кућице ретко осветљене. „Побратим ће бити на станици.“ Нагињем се кроз отворен прозор и бијен оштрим ветрићем, гледам унапред.
— Господо, — представи ме он расејано, после поздрава — ово је мој побратим, ово је човек, сила, ђи... ђида. А мени показујући своје друштво: — Ово су моји пријатељи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«... Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш. Чичу питај...
— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим.
сигурнији смо овако. Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. — Вала, мени је право, како хоће побратим. С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. — Не ваља тако. Боље идите заједно.
јок!... — Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо. И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо.
И мене онда на реци у мал’ не уби !... Чудна је! ... Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати. Но, већ ја ћу то удесити. А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио ?...
— Ако ли се они још више наљуте за то ? — Не смију, богме! Свакому је танак врат. »Сад би ми ваљао побратим. Шта ли је са њим, јадником?... Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Док се цар, сиромах, чудом чудио, лисица је већ јурила за својим побратимом. Осврну се побратим кад видје лисицу, а она му још издалека виче: — Побратиме, стани, причекај ме, ево ме за тобом, преварила сам цара.
једну длаку из мога репа, те је потпали, и ја ћу ти се створити у златног коња још љепшег него што је овај твој. Побратим је послуша, сјаши с коња, на њему остави своју цуру, а из лисице испукне једну длаку, запали је, кад ал̓ се његова
Лија пак трчи, па трчи за својим побратимом, док га једва једном стиже. Побратим се зачуди кад виђе лију иза себе наблизо, и би му врло мило и драго. Сад кренуше сви заједно даље.
Кад то цар каже своме зету, а зет се опомене што му је најпослије казао побратим на растанку, па не смије да иде, него се стане одговарати да је он већ побацио лијечење, и да више не зна лијечити.
Кад буде увече, попов најамник нађе врећу и уже, па отишавши с побратимом над јаму, уђе у врећу, и побратим га свеже преко среде, па спусти у јаму.
Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом? Боље је да ја ово носим сам, а он нека гледа како ће изићи
Кад мало посустане, а врећа му се низ леђа пониско обеси, онда побратим из вреће повиче: — Дижи, побратиме, уједоше ме пси! Кад овај то чује, а он баци врећу на земљу.
И онде после дугог разговора обрече онај што је дужан два новца да ће их јамачно платити кад му побратим други пут дође, па се растану.
Па онда легне у кући налеђашке и прекрсти руке, а жена га покрије и стане јаукати. У том побратим пред кућу, и назвавши јој „помози бог“, запита је ли то кућа тога и тога; а жена му пренемажући се одговори: — Јест,
Онда побратим рекне: — Бог да му душу прости! Он је био мој побратим. Ми смо заједно радили и трговали, и кад сам га тако нашао,
Онда побратим рекне: — Бог да му душу прости! Он је био мој побратим. Ми смо заједно радили и трговали, и кад сам га тако нашао, барем ћу чекати да га отпратим до гроба и да бацим земље
јој рече нека иде попу те му каже да је он умро, већ нека га носе у цркву, око које је по брду било и гробље, неће ли побратим онда отићи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
донели другу бесу, тајну а обавезну за све: да ни један Арнаутин не заклони ни једнога Србина, био он сусед, кум или побратим; био он добар као праведник.
па га после неколико дана заједно са Касалом послао у отети млин, да тамо буду настојници и да се на тај начин сачува побратим кад му је већ дата вера. И на крају: прикрао се неко прошле ноћи и на спавању убио Јаблана...
Опет се он исправи и бодро коракну напред, назвавши добро вече на српском. — Је ли, побратиме, код куће побратим-домаћин? — Јесте. — А хоће ли госте, побратиме? — Па... хоће. Нема Друге. Заповиједај кад те је Бог донио...
— одговори му сам поп. — О, Бацо Хаџићу, тако ти образа, кажи овом човјеку из шуме а твојем госту: је ли кадгод твој побратим и кум поп Буњак и под Турцима сјео на друго мјесто осим покрај оџака с десне стране?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Бих се заклео да су наши! РАДАК: То је Вук. (Виче.) Овамо, Вуче!... Амо слободно, На невољи те чека побратим, Са живом жељом да те угледа. Овамо, Вуче, хеј!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
воље своје си, и по свом ћефу корачаш, Сад си дужи, а сад с’ шаке се јављаш краћи; Сад размахнеш ногом к’о родски т’ побратим колос, Сад уситниш опет као на леду гуска, Ал’ ти све то ништа не смета; баш стога и можеш Свакоме чувству дати
Ћипико, Иво - Пауци
сложени запис боље лијечи од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се више од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата. Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи кад се прича о хајдуковању.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Чаше се напунише, па испише на искап. Поноћ је одавно прошла, али друштво пијанчи даље и не мисли на одлазак. Побратим Кеплеров лежи већ опружен под столом. Кеплер покушава узалудно да га дигне на ноге.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
некадашњи друг Ташанин, а сада калуђер, варошки свештеник и владичин намесник ХАЏИ РИСТА, првак хаџија, побратим Ташаниног свекра и старалац покојникове масе ЧОРБАЏИ МЛАДЕН, отац Ташанин, баштован-пиљар и горди таст најбогатије
Ти бар знаш какав ја имам аманет. Ти знаш какав ми је аманет остављао кад умираше стари ти газда, а мој побратим. Знаш ли? СТАНА Знам... ох, Бог да га прости! ХАЏИ РИСТА (већ наљућен): Па кад знаш, шта онда?
ХАЏИ РИСТА (Стани): Стано, за вечерас да ми спремиш... Али, да ли има још оног, мога вина, што смо га ја и побратим пили? СТАНА Има, има. Чува се.
Чува се. ХАЏИ РИСТА (Стани): И да спремиш онакве »мафише« колаче, као некада када је и твој стари газда, мој побратим... СТАНА (гордо): Знам, знам, па...
На, ево ти! НАЗА (узима новац и односи га кришом кафеџији, шапћући): И ово плаћам за Сароша! Много ми је болан побратим. Али, хм, сад ћу ја. (Оде.) АХМЕТ БЕГ (весело): О Сароше, Сароше. Где си бре, Сароше? Наше куће опустеше без тебе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А сигурно не док сам ја жив... Има ли још кога да посведочи да сам ја био онај пријатељ и побратим Влаовића који је имао кључ од њихове куће да улази и излази како хоће, да износи из куће што хоће...
Ја сам, на тугу моју, преживео и оца и сина и унуке, али можда и срећом, да не дам да се узнемирује побратим мој Марко, и добротвори моји у његовој деци...
млада девојка за удају, бледуњава, витка и висока на оца, учтива по некој врло пријатној урођеној финоћи; и пријатељ и побратим господин-Васин, и пријатељ искрен целе куће, Миша Богдановић, браца-Миша и чика-Мита.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« СОВЕШТАВАТИ СЕ — саветовати се СОВРШЕНИ — одрастао СОДРУГ — друг, пријатељ, побратим СОЗДАНИЈЕ — створење (созданије божије) СОИЗВОЛИТИ — благоизволети; дати своју сагласност, пристати, дозволити
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ја имам права да као друг замерим, а што ти после удешаваш адвокатски, за то сносиш одговорност ти, и овај твој побратим. Према одблеску ватре видимо како нам се приближава поп Момчило у црном капуту и са читом на глави.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Муја Хрњицу убио је из засједе у Петровој гори побратим му потурица Мехо Катарица; Омер је изгубио главу панувши крај врела Коренице у бусију Стојан-харамбаше, а Халил пао је
8 Реч побратим означава веома важан и у народним песмама често помињан однос међу људима. Човек или жена побратими некога кад му у
зид, градски зид плино — плен поарати (похарати) — опљачкати побацити — одбацити: Побацише њине одломчине побратим — в. бел.
— пола полица — место које има пратилац мегданџије: Да му будеш здесна у полицу полуноћи — у поноћ поматера — в. побратим поначинити се — поткрепити се понжоли — прозори поочим — в.
побратим поначинити се — поткрепити се понжоли — прозори поочим — в. побратим попети сепети — затворене котарице (по Вуку), плетени сандуци (по Маретићу) Попила (Попине) — поље у Хрватској
Сада је на томе месту споменик Незнаном јунаку. посестрима — в. побратим посинак — в. побратим посици — посеци посмидити — постати смеђ пот — зној потавњети — потамнети потаја —
Сада је на томе месту споменик Незнаном јунаку. посестрима — в. побратим посинак — в. побратим посици — посеци посмидити — постати смеђ пот — зној потавњети — потамнети потаја — скривеност, тајна: из потаје
Радивоје (дели) — личност непозната историји (у песми побратим Старине Новака) раждене — разагна, растера ражљутити — разљутити разбој — разбојиште место где се бије битка
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!“ А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...“ А бацао је око — није шала, толики тријумфи!