Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја нисам знао какве свезе имају калуђери са приповетком о његовоме побратиму, чија ме је несрећа већ почела тиштити, па сам га хтео и запитати, али он и сам поче да ми разјашњава оно што нисам
Али где ми је власт да га казним, да га уништим?... Или, зар моју сумњу да откријем побратиму! Онда бих његов живот разорио, њега бих уништио. Ћутао сам. То је било све што сам могао чинити...
Замишљено сам гледао за њима, после оседлам и ја коња, па се упутим моме несрећноме побратиму. Кад сам поред манастирске порте прошао, сретне ме калуђер, погледа ме оштро и хтеде нешто проговорити, али ја ободем
Више пута са неким ентузијазмом о своме другу и побратиму говори: — Знате, људи! А нећете ми веровати, — тима реч’ма је он сваку приповетку почињао, отприлике као што Видовдан
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Но о њој нема више разговора. Она долази у „пријатне успомене”. Остај здраво Твојему побратиму ВИИИ писмо У Н., 17. Х 187.. О њој нема ништа. Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш да ништа и не може бити.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му
А напослетку рекне им: — Идите, децо, сутра у свет те потражите царену кћерку, а сад ми се прво закуните да побратиму никаква зла учинити нећете! Синови змајеви закуну се да побратиму неће ништа зла учинити.
Синови змајеви закуну се да побратиму неће ништа зла учинити. Мати змајева устане радосна, па подигне корито за врати и изведе испод корита посинка н одведе
Кад овај доле изиђе из вреће, и по јами туц тамо туц амо не нађе ништа до жита, помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од попа кад ме нађе у јами?
Па онда опет уђе у врећу, и добро се свеже ужем, па повиче побратиму: — Побратиме, вуци врећу пуна је свашта! Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом?
што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже боље руком кроз прозор те му зграби капу с главе, па је пружи побратиму: — Аратос ти два новца! Ево ти за два новца.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 Побратим се побратиму ’вали: — Имам жита више него лани: Два кошића — до светог Божића, Два амбара — до светог Лазара; Шарка ми се кока
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му
Кад овај доле изиђе из вреће, и по јами туц тамо туп амо не нађе ништа до жита, помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од попа кад ме нађе у јами?
” Па онда опет уђе у врећу, и добро се свеже ужем, па повиче побратиму: „Побратиме, вуци врећу, пуна је свашта!” Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом?
што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже боље руком кроз прозор те му зграби капу с главе, па је пружи побратиму: „Аратос ти два новца! Ево ти за два новца.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Није ни важно што он не памти, јер је у Поменику Милана Ђ. Милићевића остало записано да је, прво, отишао свом побратиму, ханџији, у Бели Поток и да му је рекао: — Побратиме!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И заваљен тако угодно стадох размишљати о побратиму коме идем у госте. Другови смо из детињства и за све време ђаковања били смо нераздвојни, најбољи другови.
Причао сам јој и о прадеди своме, једноме од непознатих сарадника у другом устанку, о коме сам од свога оца слушао, и побратиму чувенога војводе Мутапа, са којим је вечерао на своме чардаку и о нечем важном говорио баш онога истог дана кад се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У млађег нема поговора, него бошчу под пазухо па побратиму у ашчиницу. Кад је њему све казала, нико срећнији од њега, — обуче се у женске хаљине, па полагано за робињом те жени
Кад овај доле изиђе из вреће и по јами туц тамо туц амо не нађе ништа до жита, помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од попа кад ме нађе у јами?
“ Па онда опет уђе у врећу, и добро се свеже ужем, па повиче побратиму: — Побратиме, вуци врећу пуна је свашта! Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом?
што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже-боље руком кроз прозор те му зграби капу с главе, па је пружи побратиму: — Аратос ти два новца! Ево ти за два новца.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
моста, кад им је пук освануо сасвим проређен а они изнемогли од глади и замора, окренуо се млади Кошутан својем побратиму и шапнуо да се врате дома. — Ни за нас сад није срамота: ето и Шумадинци се враћају, а дошли смо до границе... ...
Зато је окренуо десно подгорином ка Црколезу својем побратиму Хаџићу да му овај некако помогне да се дохвати Жљебова и дође до наше војске. Но, ето, и овде некако чудо.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Што се свачем срцу дало, Зар се њему не сме дати? Та зар да се љубав крати Само њему... и то коме?... Побратиму Бранковоме!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Брзо! Кад будемо на површини предаћу те побратиму Сунчаном Зрачку! — Улете Капљица риби у уста, а капљице морске поданице посрамљено сагоше главе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
носе копља бојна, један другом бело лице љуби — од милоште до два побратима; паке Марко на Шарцу задрема, пак беседи побратиму своме: „А мој брате, војвода Милошу, тешко ме је санак обрвао, певај, брате, те ме разговарај!
Тад бесједи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, иди узми дора дебелога, те га води моме побратиму, побратиму Петру налбантину, да ми кује вересијом дора: хоћу исти Арапу на мејдан, хоћу исти — ако доћи нећу“.
Тад бесједи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, иди узми дора дебелога, те га води моме побратиму, побратиму Петру налбантину, да ми кује вересијом дора: хоћу исти Арапу на мејдан, хоћу исти — ако доћи нећу“.
Па он оде тамо уз чаршију. Кад је био побратиму своме, побратиму Петру налбантину, он дозивље свога побратима: „Изиђ', побро, да ти потков платим, што си мене коња
Па он оде тамо уз чаршију. Кад је био побратиму своме, побратиму Петру налбантину, он дозивље свога побратима: „Изиђ', побро, да ти потков платим, што си мене коња потковао, потковао
Кад ђевојка баба научила, она узе дивит и хартију, те написа књигу на кољену побратиму Новаковић-Грују: „Побратиме, Новаковић-Грујо, како тебе ситна књига дође, одмах избер' из ваше дружине, побратиме,
“ За њим иде дилбер Иконија, она носи тридесет кошуља, те дарива тридесет хајдука; побратиму Новаковић-Грују, њему даде златна бошчалука, и даде му од злата челенку, па их здраво натраг повратила поочиму Старини
га десном бакрачлијом: колико ми скаче полагано, испод ногу камен излијеће, на дућане туче базерђане, — докле дође побратиму своме, побратиму, бемберу Михату, па је њему била бесједила: „О Михате, мио побратиме, да нијеси мене обритвио, би ли
ми скаче полагано, испод ногу камен излијеће, на дућане туче базерђане, — докле дође побратиму своме, побратиму, бемберу Михату, па је њему била бесједила: „О Михате, мио побратиме, да нијеси мене обритвио, би ли рекô е сам женска
срећа даде, ни тица им пута не прелеће, дође Павле двору бијеломе, дође Сава шеру Митровици, дође Јанко бијелу Коњицу, побратиму бегу Али-бегу; па он куцну халком на вратима, — на руци му прстен од мерџана, халка звечи, прстен одговара.
је било вече по вечери, тад устаде од Коњица Јанко, пак отпаса два свил’на ћемера, оба пуна жутијех дуката, па их даје побратиму своме: „Побратиме, беже Али-беже, одавно се јесмо побратили, ал’ се јоште нисмо даривали; на част теби овај ћемер
: од сестрића од Војиновића; Мурат пао на Мазгит на поље), двојако изрицање истог падежа (нпр.: побратиму НоваковићГрују, њему даде златна бошчалука), употреба непотребних речи: ми, ти, га, баш, бре, пак, а, ја, та, да, до,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати. Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зона и Мане.