Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ја сам морао отпочети овај нови живот, свестан да нисам онде где је моје право место, да све више постајем растројен, побркан и збуњен и да ми остаје још једина нада: да се оженим што је могуће пре и живим, после тога, по својој вољи.
Онда, мало после, и још блеђа, остави нас она саме па ишчезе. Али се она дрхтавица сад пренесе и на мене и сметен, побркан, луд од оне близине очију, од чега ли, ја једва што промуцах неколико фраза, после којих се и ми брзо растависмо.