Употреба речи побру у књижевним делима


Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

соко у опсени голубичиној, Дуго није побре вид'о, не годи му бој; Дуго није, - једва, једва, даде им се срест' Ал' за побру већ не беше побратимска свест. Перје му је сагорело, што ће незнаник? А голупче бегат' стаде, непознат јој лик.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— осече се на њега гошћа. — Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена. Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Сједе Милош ситну књигу писат у Прилипа, у бијела града, своме побру Краљевићу Марку: „Богом брате, Краљевићу Марко, ил' не чујеш, ил' не хајеш за ме?

Паде Ђемо главом без узглавља, скочи Јања на ноге лагане, па свом побру гвожђе отвораше, а на Ђема Марко удараше. Кад удари синџир-гвожђе тешко, па засједе пити рујно вино, удари га чизмом и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности