Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лице му се разгали... Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... — Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?... Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Помами (тога и тога) за мном!“¹⁸ У височкој нахији да би момак „побудалио“ за девојком, помеша се млеко од мајке и кћери које истоврсмено доје децу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Плећат је и јаке шије... — и, љутит, гони је од себе. — Бог с тобом, какав Павао? — подижући се вели жена. — Побудалио си!... — Нисам, ако и мислиш да јесам. Као велим: ко у вјетар пљује, на образ му пада.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
не исто једнога од мањих да сам покварио, на зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и одвоумио, него и туштене побудалио, и зато стрепим да ми се не обеси на мој врат жрнов камен, и потонућу у морској пучини.