Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(Њихова имена знао сам с мраморне плоче на породичној гробници. Побуђивала ми је смијех помисао на те стричеве у кратким хлачицама или чак у повојима: према мом замишљању, појам стрица морао је
Кад га не би одмах угледала, стала би га дозивати: — Леро!... Леееро!... Вожња је одувијек побуђивала у мени неку веселост, распаљивала неку чудесну плодност маште.