Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
То се чуло по вароши. Скоро цела варош је на окупу. Гледају сандук и смеше се. Чамча и после смрти на смех побуђује. XXИВ Шамика се са Соколовићевом кућом сасвим измирио. Опет је у кући свакидашњи.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја песма побуђује интересовање и деце и одраслих, и упућенијих и мање упућених: свакоме се чини да је кадар да о њој суди и размишља.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Морамо неким нашим поступцима продубити драматичност у догађајима, као што се трљањем побуђује електричност у штапићу од ебонита. (Само, то каткад постаје помало заморно.) Јер, што је у ствари љубав?
— Не, одвест ћемо се колима. — Колима, велиш? — Теби је, изгледа, нешто смијешна та ријеч „кола”? — Тако .... Побуђује ми инфантилне асоцијације.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1857. Васа Живковић МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА ПЕВАМ ПЕСМУ на коју ме ово тамно облачито вече побуђује: Звезде се крију Небо је мутно, Облаци с’ вију По небу журно. Облаци страшни, Ах, куда, куда?
Писци и књиге В, Бгд 1911, 42—3). ПЕВАМ ПЕСМУ НА КОЈУ МЕ ОВО ТАМНО ОБЛАЧИТО ВЕЧЕ ПОБУЂУЈЕ (стр. 275). Песма, патриотска и симболична, објављена је у познатом фрушкогорском дневнику М. С.
не вама, него „браћи што разуму чувство“, што наш песник Малетић вели, певам песму на коју ме ово тамно облачито вече побуђује... Да би се ово место тачно разумело, ваља подсетити на једно друго, у истоме дневнику, стр. 33: На празник Св.
Ћипико, Иво - Пауци
Домало пламен лизаже му уз образе. Јагодице се зажарише; поче да губи свијест. Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће. Навријеше му сузе на очи. Дрхтавом руком, марамом обриса их. Хоће силом да се освијести, но залуду.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
у изразу: виспреност ума ВКУС — укус ВНЕШЊИ — спољашњи, стран ВНИМАНИЈЕ — пажња, узимање у обзир; подиже вниманије »побуђује пажњу« ВНИМАТЕЉНО — пажљиво, с пажњом ВОЖДЕЛЕНИЈЕ — силна жеља, чежња, жудња ВОЗЛОЖИТИ — наметнути, ставити некоме