Употреба речи побуђују у књижевним делима


Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Гледам је. Збиља је лијепа, изузетно лијепа. А изузетне физичке љепоте, једнако као и изузетна умјетничка дјела, побуђују у нама поштовање. Неко поштовање које је сво шутња и контемплација.

* Моја добра болничарка гледала ме ведрим очима. – Је л'те да су занимљиве ове књиге? – Јесу, сестрице, јесу... Побуђују на размишљање. Била је задовољна. Обујмила је књиге руком и притисла их на груди да их врати у своју бијелу собицу.

Не ваља се препадати нагонског непријатељства и туђости које велики осјећаји побуђују према нама у срцима ситних људи. Велики су осјећаји један облик борбе против смрти, крхки мостови између коначног и

позивајући се на своје тобоже „дубље”, „унутрашњије“ осјећање и на своје „суздржаније испољавање” тог осјећања, побуђују у нама оправдану сумњу: троглодит, је без двојбе, свом унутрашњем животу давао још „суздржанијег” израза; а столица,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности