Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Ми: „Он здјелал толко чтоби четири дахије Фочић Мемед, Кучук Али, Мула Јусуф и Аганлија на лодках побјегли низ Донај; за которима наш вожд послал војводу Миленка у Адакале, погубил всја четири”.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
плотом поред Бркине куће Миш пророк пронађе увече мишеве Сланинка и Брашнова, који му испричаше да су још прошле ноћи побјегли из куће пред неким коњићем који скаче на мишеве.
су замакли између првог дрвећа, лукави мачак предложи: — Склонимо се у ону високу папрат, а чича Брко мислиће да смо побјегли стазом, па ће пројурити крај нас. Тако се заиста и догоди.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Дивова група натисну трком кроз тмину густу за својим Брком, побјегли тако горућих пета у буџак неки на крају свијета. Тамо их страва и данас туче, у некој шпиљи вјечито чуче.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
! И ви остали гости, пришипетље! Гле, како су ушутили, па навалили јести! Да ли сте из глада побјегли: нит ко пјева, нити игра, него као гусенице једу и пију, а ја сиромах тепем се жедан и гладан! Здрав био, куме!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Била је радосна што су поред ње и што су побјегли од пљуска. — У јазавчеву јазбину да се увучем, тамо би сигурно Луњу нашао — увјеравао је остале дјечаке Стриц, њезин
— питали су ожалошћени људи. —Ко? Краљ, влада, господа. Све побјегло авионима у иностранство. Узели злато и побјегли. — Па шта ћемо сад ми? — питали су забринути људи тужно гледајући своју разбијену војску, једину своју заштиту .
Кад је то испричао Стрицу, овај сасвим озбиљно рече: — Видиш да смо и ми јесенас добро радили: побјегли смо у шуму, нисмо хтјели да се покоримо сили и батинама. — Богами јесмо! — живну Јованче. — Чак и наша мирна Луња.
Излазите, видим вас! Као на команду дјечаци иступише иза дрвета. — Одакле ви ту? — зачуди се сад учитељица. — Побјегли од усташа — одговори Јованче. — Баш сте јутрос погодили гдје ћете да побјегнете — гракну Николетина.
— љутио се Стриц. — Та чују ли пушке све ближе, а ипак нас остављају саме. Мора да су се препали, па некуд бестрага побјегли. — Није свак страшљивац као ти! — пецну га Луња. — Страшљивац, страшљивац! А погледај рупе на мом шеширу!
— Која муниција? — начуљи Николетина уши. Сад Јованче поче причати све доживљаје дружине од тренутка кад су побјегли у пећину. Николетина је нетремице слушао, а онда се изненада пљесну по кољену.