Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?... Дед̓, реците!... Никоме!... Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... Зека је говорио лепо, речито...
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Једни трком побјегоше од њега мислећи да је млинар луд, неки испричаше да су сусрели по неког мачка, али без џака, а други, опет, описаше
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ А наш бркати барјактар у тај се мах створи посред њих. Французићи, што их остаде, побјегоше навише као козе, у трећи шанац. Пало их је, да-ти, десетак.
Ту, након уре и по жестока боја, провалисмо у шанац, а Французи побјегоше у град. Сутрадан, послије кратка боја и са суха и с мора, преда се Коручула.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Још су они у ријечи били, Залеће се кобац аваница, И одведе сјеницу дјевојку, Сви сватови у трн побјегоше, Ђувегија у просену сламу, А кум шврака наврх трна чучи. БЕЋАРЦИ 253.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Како га здухачи, служитељи зимњи, угледаше, напустише бојиште те побјегоше — у друге крајеве. Пунијех осам дана још, одмарао се Ђурађ на граници. Хтио је да чио доигра јадним Србима.
Турака је било нешто више. Након жестоке битке, Турци побјегоше, оставивши десетак мртвијех, а од четника погибоше двојица, а двојица се ранише.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Још су они у ријечи били, Залеће се кобац аваница, И одведе сјеницу дјевојку, Сви сватови у трн побјегоше, Ђувегија у просену сламу, А кум — сврака наврх трна чучи. 6 РЕЂАЛИЦЕ 1. Грличица грче...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад виђеше слуге, сви се од страха и од чуда препадоше и побјегоше казујући цару, док и сам цар виђе, и брже боље опет за бајалицу, а она му одговори да лијека не зна никакога, него да
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше. Срдарина је шкргутао зубима, тражећи кога ће избити, те се најзад искали ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Отпадници неба, устрашени, пред блаженом побјегоше војском с криковима страве и хулења. Пренесретња војска мраке цара мрзак ли је облик получила по праведној над
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ту ти нигдје ништа нема но сами миши. Мачка и штене, кан̓ ти гладни, одмах скочише па почеше давити, а миши сви побјегоше к цару. Кад цар опази њега, завикаће: — Аман, господару, устави ту војску, а ишти што год хоћеш.
Кад су стигли до дивље планине, Оштар Дан баци јабуку, а цар је нема, и тако побјегоше с ђевојком. Пошто су дошли опет у ону планину ђе су најприје ноћили, отиду у исту кућу и ту заноће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у зелену траву; сави скуте и свил'не рукаве, пак покупи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; а ђевојке двије побјегоше.
Ово није Страхинићу бане, но ја јесам цареви делија: једеци се царски покидаше, у ордију турску побјегоше, све делије хитро потрчаше да једеке цару пофатамо; ако кажем цару, ја везиру, коју си ми ријеч бесједио, хоћеш,
Нека бог зна, добра бити неће“. Утом стиже Краљевићу Марко, пак потрже сабљу од бедрице, и окупи Мурата везира: побјегоше по пољу делије, као врапци од копца по трњу; стиже Марко Мурата везира и русу му одсијече главу, а од младих дванаест
“ Па опали брешку оковану, те укиде Чулка барјактара, — пуст остаде барјак на ледини! Остали се препадоше Турци, побјегоше по гори зеленој, а не знаду стаза ни богаза.
Ал’ кад Срби жалост опазише, из чаршије намах побјегоше, Мемед-аги ниједан не дође. Кад то виђе Фочић Мемед-ага, одмах позна да горе уради, и одмах се бјеше покајао, ал’ се
викну по Тополи, те сакупи јоште више друштва; све по трагу Турке поћераше, до Сибнице села доћераше, и ту Турци у хан побјегоше, — ками мајци да остати могу!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— злурадо дочека кнез. — Их, алај ће бити дреке! — Јест ми и то неки кићен учитељ кад му толика дјеца од школе побјегоше — забрунда Николетина чешући уво. — Ја сам негда из куће у школу бјежао толико сам волио свог учитеља Стојана.